Štetni glodari: biologija, epizootiologija, ekologija i kontrola brojnosti

Abstract

Problematika predstavljena u ovoj publikaciji je podeljena u nekoliko celina. U prvoj celini dati su poreklo i evolucija, sistematika i opšte odlike sisara (Mammalia), posebno glodara (Rodentia), kratak prikaz faune glodara Srbije i njihova taksonomska pripadnost, bez obimnijeg prikaza bionomije pojedinih predstavnika. Posebno je dat je pregled vrsta glodara zdravstveno i ekonomski značajnih za čoveka uključujući pripadnike porodica Muridae (mišoliki glodari), Gliridae (puhovi), Cricetidae (hrčkovi) i Sciuridae (veverice), Uz svaki prikazani takson dati su relevantni podaci o njihovoj biologiji i ekologiji, sa ukazivanjem na stepen zaštićenosti pojedinih vrsta. Druga celina obrađuje epizootiološko-epidemiološki značaj glodara sa pregledom značajnijih virusnih i bakterijskih zoonoza, zoonoza izazvanih protozoama, zatim infekcija glodara saprofitnim i keratinofilnim gljivama, endoparazitskim eumetazoama (cestodama, trematodama i nematodama) i ektoparazitima, i razmatranjem faktora koji utiču na njihovu transmisiju. Treća celina se odnosi na ekonomski značaj glodara i prikazuje gubitke/štete koje glodari nanose ljudima i pojedinim životinjskim i biljnim vrstama, metode i modele za procenu štete. Četvrta celina je najobimnija i u njoj su prikazane metode za procenu brojnosti i gustine populacija mišolikih glodara, a zatim metode borbe protiv po čoveka štetnih glodara u cilju kontrole njihovih populacija. Dat je prikaz mera za kontrolu glodara koje obuhvataju 1. preventivne mere (agrotehničke, tehnološko-manipulativne, sanitarno-higijenske i građevinsko-tehničke mere, ultrazvučne i elektromagnetne talase i repelente) i 2. direktne mere (mehaničko-fizičke mere, biološke mere kontrole, genetičke metode, hemijske metode). Dat je detaljan spisak akutnih i hroničnih pesticida za glodare i fumiganata, sa mehanizmima delovanja. Osim prikaza efektivnosti, ukazano je i na ograničenja u vezi sa ovim agensima, uključujući mehanizme razvoja rezistencije na neke od hroničnih rodenticida. Posebno je obrađen uticaj rodenticida na živi svet (vrste koje nisu ciljne) uključujući toksičnost za organizme u vodenoj sredini, ptice i druge divlje životinje sa naglaskom na uticaj antikoagulantnih rodenticida na populacionu dinamiku i biodiverzitet glodara i drugih životinjskih vrsta. Dužna pažnja je posvećena toksičnosti za domaće životinje i čoveka. U vezi sa tim dati su i pristupi u ispitivanju rizika od izloženosti vrsta koje nisu cilj delovanja rodenticida. Peta celina obrađuje sprovođenje deratizacije počevši od pripreme i primene rodenticida do načina sprovođenja mera, uz opis mera zaštite pri izvođenju postupaka deratizacije i kontrole uspešnosti izvedene deratizacije.

Recenzenti publikacije su: Dr Ivo R. Savić, redovni profesor, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, u penziji; Dr Srđan Stamenković, docent, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu; Dr Snežana Tomanović, naučni savetnik, Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu; Dr Vitomir Ćupić, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju Univerziteta u Beogradu, Dr Ivana Mirkov, naučni savetnik; Dr Vanja Bugarski-Stanojević, viši naučni saradnik; Dr Vida Jojić, viši naučni saradnik; Dr Nada Ćosić, naučni saradnik.