Приказ основних података о документу
Međuvrsna hibridizacija kod biljaka – promene u genomu, ekofiziološke posledice i primena
| dc.contributor | Živić, Miroslav | |
| dc.contributor | Petković, Branka | |
| dc.creator | Šiler, Branislav | |
| dc.creator | Banjanac, Tijana | |
| dc.creator | Filipović, Biljana | |
| dc.creator | Jelić, Mihailo | |
| dc.creator | Skorić, Marijana | |
| dc.creator | Nestorović Živković, Jasmina | |
| dc.creator | Mišić, Danijela | |
| dc.date.accessioned | 2021-09-08T11:03:14Z | |
| dc.date.available | 2021-09-08T11:03:14Z | |
| dc.date.issued | 2018 | |
| dc.identifier.isbn | 978-86-81413-08-1 | |
| dc.identifier.uri | https://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/4353 | |
| dc.description.abstract | Razvoj modernih molekularnih metoda i sekvenciranja genoma ukazuje da hibridizacija između biljnih vrsta u prirodi nastaje češće nego što se ranije mislilo. Iako značajne u očuvanju integriteta vrste, reproduktivne barijere često bivaju savladane usled čega je nastajanje međuvrsnih hibrida neminovno. Nameće se pitanje kakvu adaptivnu vrednost poseduju ovakvi hibridi, jer od ove vrednosti zavisi da li će njihovi genotipovi opstati u najčešće izmešanim populacijama, koje čine i jedinke roditeljskih vrsta. Proces koji najčešće prati međuvrsnu hibridizaciju je alopoliploidizacija. Broj garnitura hromozoma kod potomstva može da se razlikuje u odnosu na roditeljske vrste. Tako, kod međuvrsne hibridizacije u okviru roda Centaurium često se javljaju triploidne, ali i heksaploidne hibridne jedinke koje često obrazuju stabilne populacije.1 Postoji nekoliko dokumentovanih slučajeva u kojima su međuvrsni hibridi unutar ovog roda pokazali snažniji fitnes i potisnuli jedinke izvornih vrsta sa svog staništa.2 Produkcija biomase i jedinjenja od farmakološkog značaja često biva uvećana kod međuvrsnih hibrida. Jedinjenja sekundarnog metabolizma međuvrsnih hibrida veoma retko se kvalitativno razlikuju u odnosu na roditeljske vrste, međutim razlika u količini koju akumuliraju hibridne jedinke može da bude više ili manje izražena.3 Ove osobine mogu da povećaju njihovu adaptivnu vrednost u prirodnim staništima, ali i da omoguće da se nametnu kao genotipovi od interesa u industrijskoj proizvodnji. | sr |
| dc.language.iso | sr | sr |
| dc.publisher | Belgrade: Serbian Biological Society | sr |
| dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/173024/RS// | sr |
| dc.rights | openAccess | sr |
| dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
| dc.source | Drugi kongres biologa Srbije, Kladovo, Srbija, 25-30.09. 2018, Knjiga sažetaka | sr |
| dc.title | Međuvrsna hibridizacija kod biljaka – promene u genomu, ekofiziološke posledice i primena | sr |
| dc.type | conferenceObject | sr |
| dc.rights.license | ARR | sr |
| dcterms.abstract | Шилер, Бранислав; Јелић, Михаило; Скорић, Маријана; Мишић, Данијела; Несторовић Живковић, Јасмина; Филиповић, Биљана; Бањанац, Тијана; Међуврсна хибридизација код биљака – промене у геному, екофизиолошке последице и примена; Међуврсна хибридизација код биљака – промене у геному, екофизиолошке последице и примена; | |
| dc.rights.holder | © 2018 by the Serbian Biological Society | sr |
| dc.description.other | Živić M, Petković B. Drugi kongres biologa Srbije; 2018 Sep 25-30; Kladovo, Srbija. Belgrade: Serbian Biological Society; 2018. p. 45. | sr |
| dc.citation.spage | 45 | |
| dc.type.version | publishedVersion | sr |
| dc.identifier.cobiss | 267655948 | |
| dc.identifier.fulltext | https://radar.ibiss.bg.ac.rs/bitstream/id/8901/DRUGI-KONGRES-BIOLOGA-SRBIJE-45.pdf | |
| dc.citation.rank | M64 | |
| dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_4353 |
