Термоелектране у Србији–утицај летећег пепела на земљиште и биљке
Thermal power plants in Serbia – the impact of ash on soil and plants
2013
Тип документа:
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
,
© Serbian Academy of Sciences and Arts
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт:
Термоелектране у којима се сагорева угаљ сматрају се једним од највећих извора загађивања животне средине јер изазивају загађењe ваздуха, воде и земљишта и представљају ризик по здравље људи. Зато се продуктима сагоревања, пепелу (котловском и електрофилтерском) и шљаци пре свега, посвећује посебна пажња у смислу технологије његовог коришћења и одлагања. За решавање проблема депонија пепела важно је разумевање карактеристика оваквих новостворених биолошки празних простора, физичко-хемијских карактеристика пепела као и њихових тренутних и потенцијалнх ризика по животну средину. Најбоље решење за одржавање оваквих депонија је ревегетација која омогућава физичку и хемијску стабилизацију пепела. У условима пепелишта на биљке истовремено и континуирано делују неповољне физичке и хемијске особине пепела (повишени салинитет и алкалност, токсичност B, As и Mo, дефицит N, P, K, Cu, Mn и Zn), као и екстремни микроклиматски услови (суша и високе температуре). Такви услови лимитирају опстанак и развој вегетације јер угрожавају нормално одвијање физиолошких процеса у биљкама. Примарни циљ ове студије је разматрање најважнијих проблема везаних за загађивање земљишта и лимитирајућих фактора за раст биљака на пепелиштима, као и анализа адаптивних механизама биљака које те просторе насељавају, што све заједно може да буде водич за јасно дефинисање будућег правца биолошког обнављања депонија пепела.
Кључне речи:
Pepeo; Deponije pepela; Kontaminacija; Zemljište; Toksičnost; Stres; Adaptacije; Biljka; Biološko obnavljanjeФинансирање / пројекти:
У:
- Анђелковић М. Енергетика и животна средина. Belgrade: SASA; 2013. 403-31. (Научни скупови / Српска академија наука и уметности; књ. 43; Одељење хемијских и биолошких наука; књ. 4)