Echinococcosis– disease status in Serbia – natural reservoir
Ехинококоза – тренутно стање у Србији – природни резервоари
2021
Аутори:
Miljević, MilanBlagojević, Jelena
Savić, Sara
Bjelić Čabrilo, Olivera
Остала ауторства
Petrović, TamašТип документа:
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
,
© 2021 by the Serbian Veterinary Society, Section for Zoonoses
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт:
Ехинококоза је болест изазвана пантљичарама рода Echinococcus, сврстана на листу
зооноза од приоритета на подручју Србије. Људи се инфицирају конзумирањем
контаминиране воде и хране, као и директним контактом са длаком пса. Посебну
опасност представља манипулација одстрељеним лисицама и шакалима од стране
ловаца, без употребе заштитних рукавица. На територији Републике Србије у току
2017. године су од ехинококозе оболеле 74 особе, са стопом инциденције 1.04/100.000
становника, што према званичном извештају Института за јавно здравље Србије „Др
Милан Јовановић Батут” представља највишу регистровану стопу инциденције од
2002. до 2018. године. Од 2008. године бележи се растући тренд стопе инциденције
ехинококозе. Све до 2016. године, док није откривено присуство врсте Echinococcus
multilocularis, јединим узрочником ехинококозе на подручју Србије сматрала се врста
E. granulosus, која изазива цистичну ехинококозу код људи и животиња (говеда, овце,
домаће и дивље свиње). За разлику од цистичног облика ехинококозе, метацестоде E.
multilocularis изазивају алвеоларну ехинококозу коју карактерише инфилтративни и
деструктивни раст, као и способност метастазирања у организму, врло слично
малигном тумору. Иако на нашем подручју до сада није описан такав случај, постоји
оправдна сумња о присуству овог паразита и у хуманој популацији, само је питање
времена његове детекције. Веома дуг асимптоматски период који може трајати
између 5 и 15 година, као и недовољна информисаност медицинског особља о
присуству ново-регистрованог патогена у природи, неки су од разлога који отежавају
постављање дијагнозе код људи и уопште појаву сумње на ову зоонозу на подручју
Србије. Врста E. multilocularis се обично јавља у силватичном циклусу и до сада је у
Србији регистрована код лисица (преваленција - 13%) и шакала (преваленција -
14.1%) искључиво на подручју Војводине. За ову врсту забележене су високе
вредности степена агрегације, што указује на тенденцију нагомилавања адултних
облика паразита у малом броју домаћина, који су највећим делом одговорни за
контаминацију спољашње средине. Ризик од настанка хумане алвеоларне
ехинококозе у великој мери зависи од броја инфективних јаја и њихове доступности
људима, док степен контаминације спољашње средине у великој мери зависи од
присуства животиња са високим степеном инфекције. Према досадашњим
истраживањима, највећи ризик од трансмисије ехинококозе на епизоотиолошком
подручју Србије забележен је у Сремском округу.
Кључне речи:
ехинококоза; зоонозе; ВојводинаФинансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200007 (Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања 'Синиша Станковић') (RS-MESTD-inst-2020-200007)
У:
- Petrović t, editor. Book of Abstracts: XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani: On-line simpozijum; 2021 Apr 26-28; Belgrade, Serbia. Belgrade: Serbian Veterinary Society, Section for Zoonoses; 2021. p. 42-3.