Medonosne pčele Srbije – populaciono-genetički pogled

Abstract

Medonosna pčela (Apis mellifera) u Srbiji je poslednjih decenija pod uticajem čoveka usled ekspanzije pčelarstva. Pored naglog povećanja broja pčelara, košnica i selekcionih centara, savremene pčelarske tehnike uključuju i trgovinu maticama, veštačku selekciju i migratorno pčelarstvo, što utiče i na genetičku raznovrsnost gajenih i feralnih populacija ove ekološki i ekonomski važne vrste. Uporedne analize nuklearnog i mitohondrijskog (mtDNK) genoma radilica iz feralnih društava (56) i pčelinjaka (542) širom Srbije, pokazale su da feralna društva imaju veće vrednosti parametara genetičke raznovrsnosti za oba genetička markera u poređenju sa gajenim pčelama. Procene srodnosti su pokazale da su beogradska feralna društva međusobno srodnija nego sa drugim gajenim društvima sa teritorije Beograda, što ukazuje na dobro uspostavljenu populaciju feralnih pčela u glavnom gradu. Rezultati analize mtDNK ukazuju na značajnu promenu u distribuciji i raznovrsnosti mtDNK linija gajenih pčela u poređenju sa podacima za Srbiju iz ranijih decenija, a rezultati analize polimorfnosti 14 mikrosatelitska lokusa - na gubitak genetičke raznovrsnosti i veliku uniformnost gajenih pčela. Ovo ukazuje na urgentnu potrebu za promenom pčelarske prakse i za očuvanjem kako lokalno adaptiranih populacija, tj. različitih ekotipova karakterističnih za određene regione Srbije, tako i feralnih populacija, čime bi se obezbedila zaštita genetičkog diverziteta i opstanak medonosne pčele u Srbiji.