Активност глутатион-зависних ензима у шкргама крупатице (Blicca bjoerkna) из реке Дунав.

Abstract

Водена животна средина је под великим притиском различитих загађивача који се у њу ослобађају као последица интензивне антропогене активности. Рибе, као свеприсутни организми у воденој средини, имају важну еколошку улогу у воденом ланцу исхране. Због своје способности да акумулирају загађиваче, рибе се често користе као биоиндикатори стања водених екосистема. Акумулирани загађивачи стварањем високих концентрација слободних радикала путем оксидативног стреса могу довести до оштећења ткива и на крају до смрти организма. Циљ овог истраживања је био упоређивање нивоа активности глутатион-зависних антиоксидативних ензима код крупатица изловљених са једног локалитета без видљивог антропогеног утицаја (Л1) и оних са другог локалитета под утицајем интензивне антропогене активности (Л2). Глутатион редуктаза (ГР), глутатион пероксидаза (ГП) и глутатион-С-трансфераза (ГСТ), су анализирани у шкргама риба. Резултати испитивања су показали да су нивои активности сва три мерена ензима виши код јединки са локалитета Л2. Ензим ГСТ је показао најмање повећање активности (~ 40%) док су друга два ензима, ГР и ГП, имала изражено веће нивое активности (преко 100%) у односу на јединке са локалитета Л1. Добијени подаци указују на то да је загађивач присутан на локалитету Л2 довео до директног повећања ГР и ГП активности у рибама, што сугерише да ови ензими у шкргама крупатице учествују у првој линији одбране и смањења од штетног утицаја насталих слободних радикала на ткива.

Vodena životna sredina je pod velikim pritiskom različitih zagađivača koji se u nju oslobađaju kao posledica intenzivne antropogene aktivnosti. Ribe, kao sveprisutni organizmi u vodenoj sredini, imaju važnu ekološku ulogu u vodenom lancu ishrane. Zbog svoje sposobnosti da akumuliraju zagađivače, ribe se često koriste kao bioindikatori stanja vodenih ekosistema. Akumulirani zagađivači stvaranjem visokih koncentracija slobodnih radikala putem oksidativnog stresa mogu dovesti do oštećenja tkiva i na kraju do smrti organizma. Cilj ovog istraživanja je bio upoređivanje nivoa aktivnosti glutation-zavisnih antioksidativnih enzima kod krupatica izlovljenih sa jednog lokaliteta bez vidljivog antropogenog uticaja (L1) i onih sa drugog lokaliteta pod uticajem intenzivne antropogene aktivnosti (L2). Glutation reduktaza (GR), glutation peroksidaza (GP) i glutation-S-transferaza (GST), su analizirani u škrgama riba. Rezultati ispitivanja su pokazali da su nivoi aktivnosti sva tri merena enzima viši kod jedinki sa lokaliteta L2. Enzim GST je pokazao najmanje povećanje aktivnosti (~ 40%) dok su druga dva enzima, GR i GP, imala izraženo veće nivoe aktivnosti (preko 100%) u odnosu na jedinke sa lokaliteta L1. Dobijeni podaci ukazuju na to da je zagađivač prisutan na lokalitetu L2 doveo do direktnog povećanja GR i GP aktivnosti u ribama, što sugeriše da ovi enzimi u škrgama krupatice učestvuju u prvoj liniji odbrane i smanjenja od štetnog uticaja nastalih slobodnih radikala na tkiva.