Примена технологије вештачких семена у пропагацији и конзервацији биљака

Abstract

Идеја о вештачким семенима датира још од 1977. године када је Murashige1 предложио да вештачка семена представљају „инкапсулиране соматске ембрионе“. Данас се под термином вештачка (синтетичка, артифицијална) семена предразумева било који инкапсулирани биљни материјал (соматски ембриони, врхови апикалних или аксиларних изданака, ћелијски агрегати) који се може користити за гајење, чување, пропагацију и добијање комплетних биљака. Основа технологије вештачких семена је имитирање услова за нормално растење и развиће биљака као што се дешава током клијања и формирања биљака из семена. Технологија вештачких семена је искоришћена и као део појединих протокола за краткотрајно чување биљног материјала методама успореног растења као и за његово дуготрајно чување методама криопрезервације. Ова технологија је од великог значаја за биљне врсте које производе невијабилна семена, семена која тешко клијају, формирају мали број семена или их уопште не производе. Неке од таквих биљних врста су и заштићене и угрожене врсте које најчешће показују проблеме у развићу семена и репродукцији. Такође, ова технологија се показала као погодна за пропагацију и чување различитих дрвенастих, лековитих или украсних биљака које се вегетативно умножавају. У раду ће бити приказана методологија добијања вештачких семена као и досадашњи резултати на примени технологије пропагације врхова изданака хризантема и ћелијских суспензија кестена.

Ideja o veštačkim semenima datira još od 1977. godine kada je Murashige1 predložio da veštačka semena predstavljaju „inkapsulirane somatske embrione“. Danas se pod terminom veštačka (sintetička, artificijalna) semena predrazumeva bilo koji inkapsulirani biljni materijal (somatski embrioni, vrhovi apikalnih ili aksilarnih izdanaka, ćelijski agregati) koji se može koristiti za gajenje, čuvanje, propagaciju i dobijanje kompletnih biljaka. Osnova tehnologije veštačkih semena je imitiranje uslova za normalno rastenje i razviće biljaka kao što se dešava tokom klijanja i formiranja biljaka iz semena. Tehnologija veštačkih semena je iskorišćena i kao deo pojedinih protokola za kratkotrajno čuvanje biljnog materijala metodama usporenog rastenja kao i za njegovo dugotrajno čuvanje metodama krioprezervacije. Ova tehnologija je od velikog značaja za biljne vrste koje proizvode nevijabilna semena, semena koja teško klijaju, formiraju mali broj semena ili ih uopšte ne proizvode. Neke od takvih biljnih vrsta su i zaštićene i ugrožene vrste koje najčešće pokazuju probleme u razviću semena i reprodukciji. Takođe, ova tehnologija se pokazala kao pogodna za propagaciju i čuvanje različitih drvenastih, lekovitih ili ukrasnih biljaka koje se vegetativno umnožavaju. U radu će biti prikazana metodologija dobijanja veštačkih semena kao i dosadašnji rezultati na primeni tehnologije propagacije vrhova izdanaka hrizantema i ćelijskih suspenzija kestena.