Екофизиолошке особине уобичајених врста дрвећа које расту у урбаним парковима града Београда

Abstract

Успешна стратегија сађења дрвећа у великим градовима, која је у складу са претпостављеним еколошким и социјалним предностима урбаних шума, у великој мери је условљена адаптивним капацитетом градског дрвећа на услове средине. Ова студија је спроведена како би се испитале разлике у фотосинтетичкој ефикасности фотосистема II (Fv/Fm) и садржају пигмената, хлорофила (Chla, Chlb, Chla+b и Chla/b) и укупних каротеноида (Tot Carot), у листовима три дрвенасте врсте (Tilia sp.- липа, Acer platanoides - млеч и Acer pseudoplatanus – горски јавор), у три парка у Београду (Земунски парк, парк у Блоку 63 и парк Топчидер). Садржај Cu и Mn у нормалном, али Zn у дефицитарном и B у токсичном опсегу измерен је у листовима испитиваних врста на сва три локалитета применом методе оптичке емисионе спектроскопије индуктивно спрегнуте плазме (ICP-OES) након дигестије у затвореним посудама у микроталасној пећници. Ипак, оптималне вредности параметра Fv/Fm (0,768 - 0,813) измерене апаратом LiCor 6800, указују на нормално функционисање испитиваних врста у датим условима, што може бити резултат спектрофотометријски измереног повећања синтезе Chlb и Chla+b код липе и Tot Carot код горског јавора са повећањем концентрације B у листовима (r = 0,88, r = 0,71 и r = 0,97 тим редоследом). Због тога, све испитиване врсте, а посебно Tilia sp. и A. pseudoplatanus, захваљујући својим екофизиолошким особинама, могу наћи своје место у плановима за садњу дрвећа у урбаним парковима, а све са циљем смањења загађења ваздуха у градовима.

Uspešna strategija sađenja drveća u velikim gradovima, koja je u skladu sa pretpostavljenim ekološkim i socijalnim prednostima urbanih šuma, u velikoj meri je uslovljena adaptivnim kapacitetom gradskog drveća na uslove sredine. Ova studija je sprovedena kako bi se ispitale razlike u fotosintetičkoj efikasnosti fotosistema II (Fv/Fm) i sadržaju pigmenata, hlorofila (Chla, Chlb, Chla+b i Chla/b) i ukupnih karotenoida (Tot Carot), u listovima tri drvenaste vrste (Tilia sp.- lipa, Acer platanoides - mleč i Acer pseudoplatanus – gorski javor), u tri parka u Beogradu (Zemunski park, park u Bloku 63 i park Topčider). Sadržaj Cu i Mn u normalnom, ali Zn u deficitarnom i B u toksičnom opsegu izmeren je u listovima ispitivanih vrsta na sva tri lokaliteta primenom metode optičke emisione spektroskopije induktivno spregnute plazme (ICP-OES) nakon digestije u zatvorenim posudama u mikrotalasnoj pećnici. Ipak, optimalne vrednosti parametra Fv/Fm (0,768 - 0,813) izmerene aparatom LiCor 6800, ukazuju na normalno funkcionisanje ispitivanih vrsta u datim uslovima, što može biti rezultat spektrofotometrijski izmerenog povećanja sinteze Chlb i Chla+b kod lipe i Tot Carot kod gorskog javora sa povećanjem koncentracije B u listovima (r = 0,88, r = 0,71 i r = 0,97 tim redosledom). Zbog toga, sve ispitivane vrste, a posebno Tilia sp. i A. pseudoplatanus, zahvaljujući svojim ekofiziološkim osobinama, mogu naći svoje mesto u planovima za sadnju drveća u urbanim parkovima, a sve sa ciljem smanjenja zagađenja vazduha u gradovima.