Потенцијално токсични елементи у урбаним земљиштима градских паркова у Београду

Abstract

У овом раду су приказани резултати истраживања одабраних потенцијално токсичних елемената у земљишту неколико паркова у Београду. У сваком парку узорци су узети са више тачака, са дубине од 0-10 цм. Узорци земљишта су припремани влажном дигестијом у царској води, док су концентрације елемената одређене применом ICP-ОЕS методе. Такође су процењени фактор обогаћивања (EF), фактор контаминације (Cf), степен контаминације (Cdeg), еколошки ризик (Eri) и индекс потенцијалног еколошког ризика (RI). Добијени резултати су показали да испитивана земљишта карактеришу нешто веће концентрације As и Ni од истих прописаних европском законском регулативом, као и нешто веће концентрације Ni од максимално дозвољених концентрација прописаних правилником Републике Србије. Повишене концентрације As и Ni су са једне стране последица природе геолошке подлоге, а са друге резултат интензивног саобраћаја и емисије издувних гасова из возила. Анализа главних компоненти указује на геолошко порекло Fe и Mn, док As, Cu, Ni, Pb и Zn вероватно потичу из антропогених извора. Даље је утврђено да Cr потиче и из природних и из антропогених извора. Добијене вредности EF, Eri и RI су ниске, указујући да нема обогаћења земљишта испитиваним елементима на истраживаним локалитетима, а самим тим ни потенцијалног еколошког ризика по животну средину. Међутим, резултати Cf и Cdeg указују на умерен степен контаминације испитиваних земљишта.

U ovom radu su prikazani rezultati istraživanja odabranih potencijalno toksičnih elemenata u zemljištu nekoliko parkova u Beogradu. U svakom parku uzorci su uzeti sa više tačaka, sa dubine od 0-10 cm. Uzorci zemljišta su pripremani vlažnom digestijom u carskoj vodi, dok su koncentracije elemenata određene primenom ICP-OES metode. Takođe su procenjeni faktor obogaćivanja (EF), faktor kontaminacije (Cf), stepen kontaminacije (Cdeg), ekološki rizik (Eri) i indeks potencijalnog ekološkog rizika (RI). Dobijeni rezultati su pokazali da ispitivana zemljišta karakterišu nešto veće koncentracije As i Ni od istih propisanih evropskom zakonskom regulativom, kao i nešto veće koncentracije Ni od maksimalno dozvoljenih koncentracija propisanih pravilnikom Republike Srbije. Povišene koncentracije As i Ni su sa jedne strane posledica prirode geološke podloge, a sa druge rezultat intenzivnog saobraćaja i emisije izduvnih gasova iz vozila. Analiza glavnih komponenti ukazuje na geološko poreklo Fe i Mn, dok As, Cu, Ni, Pb i Zn verovatno potiču iz antropogenih izvora. Dalje je utvrđeno da Cr potiče i iz prirodnih i iz antropogenih izvora. Dobijene vrednosti EF, Eri i RI su niske, ukazujući da nema obogaćenja zemljišta ispitivanim elementima na istraživanim lokalitetima, a samim tim ni potencijalnog ekološkog rizika po životnu sredinu. Međutim, rezultati Cf i Cdeg ukazuju na umeren stepen kontaminacije ispitivanih zemljišta.