Polimorfizam 16S rRNK gena vrste Rana temporaria na teritoriji Srbije

Abstract

Жаба травњача (Rana temporaria Linnaeus, 1758) у Србији насељава претежно планинске и високопланинске пределе. Међутим, због фрагментисаног ареала и нарушених станишта сматра се ретком врстом. Према националној Црвеној Књизи водоземаца, а на основу IUCN категоризације, има статус скоро угрожене врсте (NT – „Near Threatened“), а према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих биљака, животиња и гљива на територији Србије је строго заштићена врста. У овом истраживању анализирани су узорци ткива (јаја, врх репа пуноглавца, врх прста адулта) од укупно 28 јединки травњаче са 14 локалитета на територији Србије сакупљених у периоду 1986-2007. и 2013-17. Парцијалне секвенце 16S rRNK гена митохондријалне ДНК (395 бп) показале су постојање шест хаплотипова, сврстаних у две групе које су и географски јасно раздвојене. Првој припадају јединке са локалитета Бела Црква, Бигар, Грза, Ђердап и Стара планина, а другој оне са подручја централне, западне, југозападне и југоисточне Србије (Лучани, Копаоник, Гоч, Јагодња, Проклетије, Златибор, Власина, Оштрозуб, Шар планина). На локалитету Лучани присутна су два различита хаплотипа. Анализа гена 16S rRNK се показала као адекватна метода за испитивање генетичке и филогеографске структурираности врсте R. temporaria која се налази под интензивним антропогеним притиском. Због угрожавања генофонда, пре свега губитком повољних станшта и променом климе, постоји опасност драстичног смањења дистрибуције ове врсте у Србији, те је неопходно донешење мера у циљу њене заштите и конзервације.

Žaba travnjača (Rana temporaria Linnaeus, 1758) u Srbiji naseljava pretežno planinske i visokoplaninske predele. Međutim, zbog fragmentisanog areala i narušenih staništa smatra se retkom vrstom. Prema nacionalnoj Crvenoj Knjizi vodozemaca, a na osnovu IUCN kategorizacije, ima status skoro ugrožene vrste (NT – „Near Threatened“), a prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih biljaka, životinja i gljiva na teritoriji Srbije je strogo zaštićena vrsta. U ovom istraživanju analizirani su uzorci tkiva (jaja, vrh repa punoglavca, vrh prsta adulta) od ukupno 28 jedinki travnjače sa 14 lokaliteta na teritoriji Srbije sakupljenih u periodu 1986-2007. i 2013-17. Parcijalne sekvence 16S rRNK gena mitohondrijalne DNK (395 bp) pokazale su postojanje šest haplotipova, svrstanih u dve grupe koje su i geografski jasno razdvojene. Prvoj pripadaju jedinke sa lokaliteta Bela Crkva, Bigar, Grza, Đerdap i Stara planina, a drugoj one sa područja centralne, zapadne, jugozapadne i jugoistočne Srbije (Lučani, Kopaonik, Goč, Jagodnja, Prokletije, Zlatibor, Vlasina, Oštrozub, Šar planina). Na lokalitetu Lučani prisutna su dva različita haplotipa. Analiza gena 16S rRNK se pokazala kao adekvatna metoda za ispitivanje genetičke i filogeografske strukturiranosti vrste R. temporaria koja se nalazi pod intenzivnim antropogenim pritiskom. Zbog ugrožavanja genofonda, pre svega gubitkom povoljnih stanšta i promenom klime, postoji opasnost drastičnog smanjenja distribucije ove vrste u Srbiji, te je neophodno donešenje mera u cilju njene zaštite i konzervacije.