Физиолошки и биохемијски аспекти одговора биљака шаргарепе на биотички стрес изазван исхраном мрквине лисне буве Bactericera trigonica

Abstract

Биотички стрес, резултат интеракције између биљке и другог живог организма, укључујући и инсекте, има различите негативне ефекте на растење и развиће биљака. Циљ овог истраживања је био да се испитају физиолошки и биохемијски аспекти одговора биљака шаргарепе (Daucus carota) на стрес изаван исхраном мрквине буве (Bactericera trigonica). Поред директне исхране на биљкама, B. trigonica је и вектор фастидиозне бактерије Candidatus Liberibacter solanacearum која проузрокује различите болести код биљака из фамилије Apiaceae. Од одгајених имага B. trigonica изоловани су парови од по пет мужјака и женки, а потом су наношени на биљке шаргарепе које су претходно гајене у контролисаним условима. Делови листова биљака у експерименту узорковани су након једне и четири недеље, од инокулације инсеката, у циљу одређивања физиолошких и биохемијских одговора на биотички стрес. Код биљака шаргарепе, услед стреса насталог исхраном лисне буве, уочен је измењен садржај фотосинтетичких пигмената. Хистохемијском локализацијом праћена је продукција реактивних форми кисеоника у листовима инокулисаних биљака шаргарепе. Разлике у одговору појединих компоненти антиоксидативног метаболизма изаваних исхраном лисне буве могу бити адаптивна стратегија шаргарепе у одговору на примењени биотички стрес.

Biotički stres, rezultat interakcije između biljke i drugog živog organizma, uključujući i insekte, ima različite negativne efekte na rastenje i razviće biljaka. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispitaju fiziološki i biohemijski aspekti odgovora biljaka šargarepe (Daucus carota) na stres izavan ishranom mrkvine buve (Bactericera trigonica). Pored direktne ishrane na biljkama, B. trigonica je i vektor fastidiozne bakterije Candidatus Liberibacter solanacearum koja prouzrokuje različite bolesti kod biljaka iz familije Apiaceae. Od odgajenih imaga B. trigonica izolovani su parovi od po pet mužjaka i ženki, a potom su nanošeni na biljke šargarepe koje su prethodno gajene u kontrolisanim uslovima. Delovi listova biljaka u eksperimentu uzorkovani su nakon jedne i četiri nedelje, od inokulacije insekata, u cilju određivanja fizioloških i biohemijskih odgovora na biotički stres. Kod biljaka šargarepe, usled stresa nastalog ishranom lisne buve, uočen je izmenjen sadržaj fotosintetičkih pigmenata. Histohemijskom lokalizacijom praćena je produkcija reaktivnih formi kiseonika u listovima inokulisanih biljaka šargarepe. Razlike u odgovoru pojedinih komponenti antioksidativnog metabolizma izavanih ishranom lisne buve mogu biti adaptivna strategija šargarepe u odgovoru na primenjeni biotički stres.