Geoprostorna analiza indikatora rizika od dezertifikacije zemljišta zlatiborskog okruga
2019
Autori:
Perović, VeljkoKadović, Ratko
Čakmak, Dragan
Kostić, Olga
Mitrović, Miroslava
Pavlović, Pavle
Ostala autorstva
Belanović Simić, SnežanaAntić Mladenović, Svetlana
Tip dokumenta:
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
,
© 2019 by the Serbian Society of Soil Science
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt:
УВОД И ЦИЉЕВИ: Деградација земљишта данас представља еколошку претњу
глобалних
размера, при чему процеси дезертификације захватају 40%
површине
планете Земље и присутни су на свим континентима. Дезертификација земљишта представља биофизички процес који има велики утицај на продуктивност и доступност
хране, квалитет и квантитет вода,
биолошку
разноврсност, друштвени
суживот и
генерално квалитет живота. Стога истраживање и решавање овог комплексног
проблема захтевају мултидисциплинаран приступ. Циљ овог рада је процена ризика од дезертификације земљишта на подручју Златиборског округа, анализом биофизичких
индикатора ризика. Анализа се заснива на геопросторном
мапирању
и процени
осетљивости индикатора на деградацију, сублимацијом различитих ГИС техника и
статистичких метода,
кроз методолошки
приступ применом Mediterranean
Desertification and Land Use (MEDALUS) модела.
МАТЕРИJАЛ И МЕТОД: Златиборски округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Област се простире на површини од 6.140 km2 што представља 6,9% територије Републике Србије. Анализа осетљивости на деградацију земљишта је извршена на основу четири сета основних индикатора специфичних за ESA (Environmental Sensitive Areas) процедуру: Индекс квалитета климе (CQI), Индекс квалитета земљишта (SQI), Индекс квалитета вегетације (VQI) и Индекс квалитета управљања (MQI), (Kosmas et al., 1999) и петим додатим индикатором који оцењује Индекс социјалног квалитета (SoQI). Индикатори су развијени на основу неколико параметара који детерминишу стање
климе, земљишта, вегетације, управљање земљиштем и социјалног ресурса. За прецизније одређивање кластера који индиректно указују на појединачно порекло анализираних индикатора, коришћена је Principal component analysis (PCA). Резултати ове анализе су додатно анализирани применом вишеструке линеарне регресије (MLRA) и таку су добијени процентуални утицаји фактора на дезиртификацију земљишта.
РЕЗУЛТАТИ И ЗАКЉУЧАК: Резултати укупног индекса деградације добијени применом стандардних и додатних MEDALUS индикатора указали су на хетерогену просторну дистрибуцију истраживаног подручја. Издвојене су критичне области C1, C2 и C3 категорије (у интервалу од 1.38‐1.53). Квантитативно је утврђено да потенцијална подручја склона деградацији земљишта заузимају укупно 47% истраживаног подручја, да прелазна подручја (у интервалу 1.23–1.37) заузимају 32% истраживаног подручја, а 21% чине потецијално‐безбедна подручја. Применом PCA и MLRA, изведене су три компоненте, које објашњавају 98% варијанси. Прва компонента са 85,88% чине VQI и MQI варијансе и указују на антропогени утицај на деградацију земљишта. Друга компонента са 12,10% чине SQI и SoQI варијансе и указује на природно‐антропогени утицај, док трећа компонента са 0,13% укузаје на риродни утицај (CQI). Резултати ових истраживања указују да примена MEDALUS модела, представља корисно средство за креирање могућих праваца одрживог управљања ресурсом земљишта на подручјима осетљивим на процесе деградације.
Ključne reči:
degradacija zemljišta; MEDALUS model; PCA; MLRAFinansiranje / projekti:
- Ekofiziološke adaptivne strategije biljaka u uslovima multipnog stresa (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-173018)
U:
- Belanović Simić S, Antić Mladenović S, editors. Knjiga Apstrakata: Simpozijum Srpskog društva za proučavanje zemljišta: Zemljište – osnovno prirodno dobro –ugroženost i opasnosti; 2019 Jun 19–21; Goč, Serbia. Belgrade: Serbian Society of Soil Science; 2019. p. 39.