An updated checklist of the Serbian batracho- and herpetofauna
Ажурирана листа батрахо- и херпетофауне Републике Србије
2022
Аутори:
Urošević, AleksandarCrnobrnja-Isailović, Jelka
Ljubisavljević, Katarina
Vukov, Tanja
Anđelković, Marko
Ivanović, Ana
Golubović, Ana
Vučić, Tijana
Tomović, Ljiljana
Тип документа:
Чланак у часопису (Објављена верзија)
,
© 2022 by the Natural History Museum
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт:
У овом раду приказујемо ажурирану листу фауне водоземаца и
гмизаваца у Србији. Листа је састављена на основу литературе о
дистрибуцији, таксономији и филогенији водоземаца и гмизаваца који
припадају нашој фауни. Садржи 48 врста аутохтоних за Републику
Србију као и две интродуковане врсте за које је потврђено да се на
територији Србије размножавају и успостављају популације. Пет
врста на овој листи су недавно прошле кроз таксономску ревизију
(Triturus ivanbureschi, T. macedonicus, Pelobates balcanicus, Bufotes
viridis и Mediodactylus kotschyi), а две врсте су придодате након
скорашњег таксономског раздвајања комплекса врста (Hyla orientalis и
Anguis colchica). Најновија теренска истраживања су потврдила при-
суство једне нове (Lacerta trilineata) и једне интродуковане врсте
(Hemidactylus turcicus). Потенцијално је на територији Репубике Срби-
је присутно још најмање осам врста водоземаца и гмизаваца, пре свега
у пограничним областима. Од 48 врста аутохтоних за Републику
Србију, седам су рањиве/готово угрожене на међународном нивоу,
према критеријумима IUCN, три су у прилозима CITES-а, 39 се налазе
на анексима Директиве о стаништима (Habitat Directive), а све су на
прилозима Бернске конвенције. У току је процена конзервационог
статуса свих врста на националном нивоу, на основу чега ће бити
предложена нова легислатива.
Са 48 врста, Србија се може сматрати за богату биолошком
разноврсношћу водоземаца и гмизаваца па чак и центром диверзитета
појединих таксона – пре свега великих мрмољака и других комплекса
врста (Hyla, Pelophylax, Anguis). Даља истраживања батрахо- и херпе-
тофауне требало би концентрисати на контактне/хибридне зоне
комплекса врста и пограничне области наше земље.
Кључне речи:
amphibians; Balkan Peninsula; biodiversity; conservation; reptilesИзвор:
Bulletin of the Natural History Museum, 2022, 15, 149-169Финансирање / пројекти:
- Data collecting for implementation of Natura 2000 network in Republic of Serbia (2020– 2022)
- EU for Serbia – Continued support to implementation of chapter 27 in the area of nature protection (Natura 2000)
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200007 (Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања 'Синиша Станковић') (RS-MESTD-inst-2020-200007)
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200124 (Универзитет у Нишу, Природно-математички факултет) (RS-MESTD-inst-2020-200124)
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200178 (Универзитет у Београду, Биолошки факултет) (RS-MESTD-inst-2020-200178)