An updated checklist of the Serbian batracho- and herpetofauna

Abstract

In this paper, the updated checklist of Serbian amphibians and reptiles is presented. The updated checklist of Serbian amphibians and reptiles was compiled from the literature on distribution, taxonomy and phylogeny. The checklist contains 48 autochthonous and two introduced species. Five species underwent taxonomic revisions (Triturus ivanbureschi, T. macedonicus, Pelobates balcanicus, Bufotes viridis and Mediodactylus kotschyi). Two species were added after recent taxonomic splits of species’ complexes (Hyla orientalis and Anguis colchica). Presence of new (Lacerta trilineata) and introduced species (Hemidactylus turcicus) was confirmed during recent fieldwork. There are at least eight more species that can potentially be present in Serbia. The national protection legislative should be updated according to the current checklist.

У овом раду приказујемо ажурирану листу фауне водоземаца и гмизаваца у Србији. Листа је састављена на основу литературе о дистрибуцији, таксономији и филогенији водоземаца и гмизаваца који припадају нашој фауни. Садржи 48 врста аутохтоних за Републику Србију као и две интродуковане врсте за које је потврђено да се на територији Србије размножавају и успостављају популације. Пет врста на овој листи су недавно прошле кроз таксономску ревизију (Triturus ivanbureschi, T. macedonicus, Pelobates balcanicus, Bufotes viridis и Mediodactylus kotschyi), а две врсте су придодате након скорашњег таксономског раздвајања комплекса врста (Hyla orientalis и Anguis colchica). Најновија теренска истраживања су потврдила при- суство једне нове (Lacerta trilineata) и једне интродуковане врсте (Hemidactylus turcicus). Потенцијално је на територији Репубике Срби- је присутно још најмање осам врста водоземаца и гмизаваца, пре свега у пограничним областима. Од 48 врста аутохтоних за Републику Србију, седам су рањиве/готово угрожене на међународном нивоу, према критеријумима IUCN, три су у прилозима CITES-а, 39 се налазе на анексима Директиве о стаништима (Habitat Directive), а све су на прилозима Бернске конвенције. У току је процена конзервационог статуса свих врста на националном нивоу, на основу чега ће бити предложена нова легислатива. Са 48 врста, Србија се може сматрати за богату биолошком разноврсношћу водоземаца и гмизаваца па чак и центром диверзитета појединих таксона – пре свега великих мрмољака и других комплекса врста (Hyla, Pelophylax, Anguis). Даља истраживања батрахо- и херпе- тофауне требало би концентрисати на контактне/хибридне зоне комплекса врста и пограничне области наше земље.