Nove antifungalne mete i strategije

Abstract

Упркос обилним истраживањима у области антифунгалних лекова, гљивичне инфекције остају значајан терет за здравствену заштиту. Постоји потреба за развојем нових антимикотика јер су они који су тренутно доступни ограничени и не пружају у потпуности сигурну и безбедну заштиту. Пошто је садашње знање о физиологији ћелија гљива и механизмима инфекције веће него икад, имамо прилику да то искористимо за развој нових генерација антифунгалних лекова. У овом прегледу су одабране и сумиране недавне студије које описују агенсе који користе различите антифунгалне механизме. Ови механизми укључујући утицај на ефлукс пумпе и heat shock protein 90. Додатно је приказан утицај на факторе вируленције, као што су биофилм и филаментација; утицај на ензиме гљива, метаболизам, митохондрије и ћелијски зид; а истражују се и антифунгалне вакцине. Испитивани агенси припадају различитим класама природних или синтетичких молекула са значајним освртом на биљне екстракте. Ефикасност ових антимикотика је проучавана углавном in vitro на неким у in vivo студијама, а потребне су клиничке студије. Ипак, постоји велика количина производа који делују преко нових антифунгалних механизама и који се могу даље истраживати за развој нове генерације антимикотика.

Uprkos obilnim istraživanjima u oblasti antifungalnih lekova, gljivične infekcije ostaju značajan teret za zdravstvenu zaštitu. Postoji potreba za razvojem novih antimikotika jer su oni koji su trenutno dostupni ograničeni i ne pružaju u potpunosti sigurnu i bezbednu zaštitu. Pošto je sadašnje znanje o fiziologiji ćelija gljiva i mehanizmima infekcije veće nego ikad, imamo priliku da to iskoristimo za razvoj novih generacija antifungalnih lekova. U ovom pregledu su odabrane i sumirane nedavne studije koje opisuju agense koji koriste različite antifungalne mehanizme. Ovi mehanizmi uključujući uticaj na efluks pumpe i heat shock protein 90. Dodatno je prikazan uticaj na faktore virulencije, kao što su biofilm i filamentacija; uticaj na enzime gljiva, metabolizam, mitohondrije i ćelijski zid; a istražuju se i antifungalne vakcine. Ispitivani agensi pripadaju različitim klasama prirodnih ili sintetičkih molekula sa značajnim osvrtom na biljne ekstrakte. Efikasnost ovih antimikotika je proučavana uglavnom in vitro na nekim u in vivo studijama, a potrebne su kliničke studije. Ipak, postoji velika količina proizvoda koji deluju preko novih antifungalnih mehanizama i koji se mogu dalje istraživati za razvoj nove generacije antimikotika.