Epigenetika i oksidativni stres u bolesti jetre kao komplikacije u dijabetesu

Abstract

Glavni patološki mehanizam odgovoran za oštećenja jetre u dijabetesu je oksidativni stres. Ispitivanjem mehanizama antioksidativnog dejstva alfa lipoinske kiseline (LA) na model sistemu STZ indukovanog dijabetesa kod pacova ustanovljeno je da LA smanjuje oksidativni stres, nivo DNK oštećenja ćelija jetre i citotoksični signalni put što ukazuje na hepatoprotekciju. Preliminarni rezultati naših najnovijih istraživanja ukazuju da primena LA smanjuje depoziciju kolagena u jetri što može da umanji stepen fibroze. Naime, disfunkcija jetre u dijabetesu predstavlja širok spektar poremećaja koji počinju sa masnom jetrom koja može dalje da progredira ka fibrozi, cirozi i karcinomu. Na ovu progresiju utiču i epigenetički faktori koji deluju u sprezi sa oksidativnim stresom. Tako deplecija glutationa u oksidativnom stresu narušava metabolizam S-adenozil metionina koji predstavlja kritični donor za metiltransferazne reakcije kao što je DNK metilacija. Pretpostavka je da usled postojanja sprege oksidativnog stresa i epigenetičke regulacije može postojati i epigenetički mehanizam delovanja antioksidanasa što bi moglo da proširi njihovu upotrebu u terapeutskim pristupima. Ustanovljeno je da primena LA deluje na enzime koji učestvuju u procesima (de)metilacije tako što povećava ekspresiju DNMT enzima odgovornih za metilaciju gena i smanjuje ekspresiju TET enzima odgovornih za proces demetilacije, što može biti novi regulatorni mehanizam putem koga LA ostvaruje svoja protektivna dejstva.