Fruktoza u ishrani: Ima li razloga za zabrinutost?

Abstract

Фруктоза је прост шећер одувек присутан у људској исхрани. До 20. века људи су путем воћа и поврћа уносили релативно ниске количине фруктозе, да би током 20. века, након увођења високофруктозног кукурузног сирупа у прехрамбену индустрију, дневни унос фруктозе био учетворостручен што је коинцидирало са растућом преваленцијом метаболичких поремећаја. Ипак, новије студије показују да преваленција метаболичких поремећаја и даље расте иако је дневни унос шећера стабилан или се чак смањује, што указује на допринос других фактора, као што су смањена физичка активност и свакодневна изложеност стресу. Наша истраживања на животињском моделу пацова који је храњен фруктозом и хронично излаган комбинацији стресора пружају одговор на питање да ли, и у којим ситуацијама, фруктоза може да смањује штетне ефекте стреса, а у којим условима стрес потенцира штетне ефекте фруктозе? Резултати показују да фруктоза, стрес и њихова комбинација, на ткивно и полно специфичан начин утичу на метаболизам глукозе и липида, као и на редокс и инфламаторни статус у јетри, скелетним мишићима и висцералном масном ткиву, а да поред метаболичких ефеката фруктоза и стрес утичу и на понашање животиња. Будући да ефекти фруктозе зависе од дозе и патофизиолошког стања организма, енергија која од ње потиче се може ефикасно складиштити и по потреби користити кроз физичку активност, док сталан повећан унос фруктозе, уз седентарни начин живота и стрес може допринети развоју метаболичких и кардиоваскуларних обољења.

Fruktoza je prost šećer oduvek prisutan u ljudskoj ishrani. Do 20. veka ljudi su putem voća i povrća unosili relativno niske količine fruktoze, da bi tokom 20. veka, nakon uvođenja visokofruktoznog kukuruznog sirupa u prehrambenu industriju, dnevni unos fruktoze bio učetvorostručen što je koincidiralo sa rastućom prevalencijom metaboličkih poremećaja. Ipak, novije studije pokazuju da prevalencija metaboličkih poremećaja i dalje raste iako je dnevni unos šećera stabilan ili se čak smanjuje, što ukazuje na doprinos drugih faktora, kao što su smanjena fizička aktivnost i svakodnevna izloženost stresu. Naša istraživanja na životinjskom modelu pacova koji je hranjen fruktozom i hronično izlagan kombinaciji stresora pružaju odgovor na pitanje da li, i u kojim situacijama, fruktoza može da smanjuje štetne efekte stresa, a u kojim uslovima stres potencira štetne efekte fruktoze? Rezultati pokazuju da fruktoza, stres i njihova kombinacija, na tkivno i polno specifičan način utiču na metabolizam glukoze i lipida, kao i na redoks i inflamatorni status u jetri, skeletnim mišićima i visceralnom masnom tkivu, a da pored metaboličkih efekata fruktoza i stres utiču i na ponašanje životinja. Budući da efekti fruktoze zavise od doze i patofiziološkog stanja organizma, energija koja od nje potiče se može efikasno skladištiti i po potrebi koristiti kroz fizičku aktivnost, dok stalan povećan unos fruktoze, uz sedentarni način života i stres može doprineti razvoju metaboličkih i kardiovaskularnih oboljenja.