Ispitivanje osetlјivosti vrste Alburnus alburnus (uklija) u ekogenotoksikološkim istraživanjima velikih ravničarskih reka.

Abstract

U Srbiji se prerađuje manje od 13% otpadnih voda,1 što za posledicu ima ispuštanje velikih količina neprečišćenih voda u vodotokove. Ravničarske reke su pod značajnim pritiscima ovih izvora zagađenja, s obzirom da delom ili čitavim tokom protiču kroz naseljene oblasti, kao i oblasti u kojima se nalaze industrijska postrojenja. U analizi uticaja zagađenja na akvatične organizme, oštećenje DNК molekula predstavlja značajan biomarker ranog upozorenja jer može ukazati na uticaj ksenobiotika na biološke sisteme pre nego što se odrazi na čitav organizam i/ili populaciju. U skladu sa tim, cilj ovog istraživanja je procena osetljivosti široko rasprostranjene vrste Alburnus alburnus (uklija) prilikom detekcije genotoksičnog efekta, kako na prostorno bliskim lokalitetima na Savi, tako na i prostorno udaljenim na Dunavu, Tisi, Savi i Velikoj Moravi. Za poređenje lokaliteta korišćen je integrisani odgovor biomarkera (IBR) koji je objedinio pojedinačne biomarkere: vijabilnost ćelija krvi, nivo DNК oštećenja ćelija krvi detektovanog u alkalnom komet i mikronukleus testu i indeks zagađenja metalima/prioritetnim supstancama. Integrisanjem pojedinačnih odgovora biomarkera u jedinstvenu IBR vrednost omogućeno je jednostavnije poređenje lokaliteta. Dobijeni rezultati su ukazali da su odgovori biomarkera uklija specifični za lokalitet. U skladu sa rezultatima, utvrđeno je da uklija može biti pouzdan bioindikator u diskriminaciji i udaljenih i prostorno bliskih lokaliteta koji su pod različitim uticajem zagađenja.

У Србији се прерађује мање од 13% отпадних вода,1 што за последицу има испуштање великих количина непречишћених вода у водотокове. Равничарске реке су под значајним притисцима ових извора загађења, с обзиром да делом или читавим током протичу кроз насељене области, као и области у којима се налазе индустријска постројења. У анализи утицаја загађења на акватичне организме, оштећење ДНК молекула представља значајан биомаркер раног упозорења јер може указати на утицај ксенобиотика на биолошке системе пре него што се одрази на читав организам и/или популацију. У складу са тим, циљ овог истраживања је процена осетљивости широко распрострањене врсте Alburnus alburnus (уклија) приликом детекције генотоксичног ефекта, како на просторно блиским локалитетима на Сави, тако на и просторно удаљеним на Дунаву, Тиси, Сави и Великој Морави. За поређење локалитета коришћен је интегрисани одговор биомаркера (ИБР) који је објединио појединачне биомаркере: вијабилност ћелија крви, ниво ДНК оштећења ћелија крви детектованог у алкалном комет и микронуклеус тесту и индекс загађења металима/приоритетним супстанцама. Интегрисањем појединачних одговора биомаркера у јединствену ИБР вредност омогућено је једноставније поређење локалитета. Добијени резултати су указали да су одговори биомаркера уклија специфични за локалитет. У складу са резултатима, утврђено је да уклија може бити поуздан биоиндикатор у дискриминацији и удаљених и просторно блиских локалитета који су под различитим утицајем загађења.