Uticaj kontinuiranog izlaganja valproinskoj kiselini tokom prenatalnog razvoja na psihomotorno ponašanje adolescentnih i odraslih mužjaka miševa

Abstract

Valproinska kiselina (VPK) je lek izbora u terapiji epilepsija kod trudnica, iako može uzrokovati različite poremećaje kod potomstva.1 Naša prethodna istraživanja su pokazala usporen somatski razvoj i odloženo sazrevanje motoričkog sistema u ranom postnatalnom periodu kod potomaka miševa koji su prenatalno kontinuirano izlagani VPK.2 Sa ciljem da proširimo saznanja vezana za model i procenimo dugotrajnost posledica VPK, u ovoj studiji ispitivali smo karakteristike psihomotornog ponašanja adolescentnih i odraslih mužjaka miševa u odgovoru na novu sredinu. Ženke su kontinuirano injecirane rastvorom VPK (50, 100 ili 400 mg/kg/dan; subkutano) tokom celog perioda gestacije. Potomstvo muškog pola starosti 6 nedelja (adolescenti) i 12 nedelja (odrasli) je ispitivano u testu otvorenog polja (open field test) u cilju procene lokomotorne, stereotipne i vertikalne aktivnosti. Rezultati ukazuju da tretman VPK: (1) nema uticaja na lokomotornu i vertikalnu aktivnost adolescentnih i odraslih jedinki, (2) smanjuje stereotipnu aktivnost adolescentnih jedinki u dozi od 100 i 400 mg/kg/dan. Dobijeni rezultati ukazuju da prenatalno kontinuirano izlaganje VPK ima dugotrajne posledice kod potomstva muškog pola, narušavajući očekivani odgovor adolescentnih jedinki na novu sredinu. Izostanak efekta kod odraslih jedinki se može objasniti spontanim dovođenjem sistema u ravnotežu usled maturacionih promena, što ipak ostaje da se dodatno proceni u drugim testovima zasnovanim na spontanom odgovoru na novu sredinu.

Валпроинска киселина (ВПК) је лек избора у терапији епилепсија код трудница, иако може узроковати различите поремећаје код потомства.1 Наша претходна истраживања су показала успорен соматски развој и одложено сазревање моторичког система у раном постнаталном периоду код потомака мишева који су пренатално континуирано излагани ВПК.2 Са циљем да проширимо сазнања везана за модел и проценимо дуготрајност последица ВПК, у овој студији испитивали смо карактеристике психомоторног понашања адолесцентних и одраслих мужјака мишева у одговору на нову средину. Женке су континуирано ињециране раствором ВПК (50, 100 или 400 мг/кг/дан; субкутано) током целог периода гестације. Потомство мушког пола старости 6 недеља (адолесценти) и 12 недеља (одрасли) је испитивано у тесту отвореног поља (open field test) у циљу процене локомоторне, стереотипне и вертикалне активности. Резултати указују да третман ВПК: (1) нема утицаја на локомоторну и вертикалну активност адолесцентних и одраслих јединки, (2) смањује стереотипну активност адолесцентних јединки у дози од 100 и 400 мг/кг/дан. Добијени резултати указују да пренатално континуирано излагање ВПК има дуготрајне последице код потомства мушког пола, нарушавајући очекивани одговор адолесцентних јединки на нову средину. Изостанак ефекта код одраслих јединки се може објаснити спонтаним довођењем система у равнотежу услед матурационих промена, што ипак остаје да се додатно процени у другим тестовима заснованим на спонтаном одговору на нову средину.