Uticaj agmatina na oksidativni i inflamacijski odgovor mikroglijskih ćelija aktiviranih bakterijskim lipopolisaharidom

Abstract

Prekomerna neuroinflamacija i mikroglijska aktivacija su uključene u patologiju mnogih neurodegenerativnih bolesti i mogu se simulirati u in vitro sistemu mikroglijskih ćelija primenom bakterijskog lipolisaharida (engl. Lipopolisaharide, LPS). Naša studija imala je za cilj da proceni efekte pretretmana agmatinom na LPS-om izazvani oksidativni stres u BV-2 mišjoj mikroglijskoj ćelijskoj liniji. Pokazano je da u LPS-om stimulisanoj mikrogliji agmatin smanjuje enzimsku aktivnost iNOS i ksantin oksidaze (engl. Xanthine oxidase, XO), kao i nivo O2−, zaustavlja lipidnu peroksidaciju, povećava količinu ukupnog glutationa i omogućava da se delimično očuva aktivnost glutation reduktaze i katalaze, čime redukuje azotni i oksidativni stres. Agmatin utiče i na dva glavna signalna puta (NF-kB i Nrf2) uključena u inflamaciju, odnosno, antioksidativnu zaštitu, smanjujući tako nivo iNOS i COX-2, kao i oslobađanje TNF, IL-1β i IL-6. Istovremeno povećava se nivo ARG1, CD206 i HO-1, iz čega proizilazi da u uslovima inflamacije agmatin moduliše aktivaciju mikroglije u pravcu antiinflamacijskog fenotipa. Pokazali smo i da sam agmatin kod BV-2 ćelija dovodi do porasta nivoa krajnjih produkata lipidne peroksidacije, ali i ukupnog glutationa, aktivnosti glutation peroksidaze i aktivacije Nrf2 puta. Ovi rezultati podržavaju hipotezu da su agmatinom izazvani oksidativni stres i adaptivni odgovor, koji prethode stimulaciji LPS-om, odgovorni za efekte agmatina u aktiviranoj mikrogliji.

Прекомерена неуроинфламација и микроглијска активација су укључене у патологију многих неуродегенеративних болести и могу се симулирати у in vitro систему микроглијских ћелија применом бактеријског липолисахарида (енгл. Lipopolisaharide, LPS). Наша студија имала је за циљ да процени ефекте претретмана агматином на LPS-ом изазвани оксидативни стрес у BV-2 мишјој микроглијској ћелијској линији. Показано је да у LPS-ом стимулисаној микроглији агматин смањује ензимску активност iNOS и ксантин оксидазе (енгл. Xanthine oxidase, XO), као и ниво O2−, зауставља липидну пероксидацију, повећава количину укупног глутатиона и омогућава да се делимично очува активност глутатион редуктазе и каталазе, чиме редукује азотни и оксидативни стрес. Агматин утиче и на два главна сигнална пута (NF-kB и Nrf2) укључена у инфламацију, односно, антиоксидативну заштиту, смањујући тако ниво iNOS и COX-2, као и ослобађање TNF, IL-1β и IL-6. Истовремено повећава се ниво ARG1, CD206 и HO-1, из чега произилази да у условима инфламације агматин модулише активацију микроглије у правцу антиинфламацијског фенотипа. Показали смо и да сам агматин код BV-2 ћелија доводи до пораста нивоа крајњих продуката липидне пероксидације, али и укупног глутатиона, активности глутатион пероксидазе и активације Nrf2 пута. Ови резултати подржавају хипотезу да су агматином изазвани оксидативни стрес и адаптивни одговор, који претходе стимулацији LPS-ом, одговорни за ефекте агматина у активираној микроглији.