Ponavljani antenatalni tretman deksametazonom izaziva polno-zavisni porast ekspresije glavnih ektonukleotidaza u mozgu fetusa kod pacova

Abstract

Kod prevremeno rođene dece, nedovoljna izloženost endogenim glukokortikoidima vodi često do fatalnih komplikacija, koje mogu biti sprečene antenatalnim tretmanom sintetskim glukokortikoidima, najčešće deksametazonom (DEKS). Prema važećim preporukama, trudnice u riziku od prevremenog porođaja između 24-te i 34-te nedelje trudnoće treba da prime jedan tretman deksametazonom. I pored rizika od neželjenih neurorazvojnih efekata, često se primenjuje ponavljani tretman. Purinski signalni sistem ima važnu ulogu u razviću mozga, a ključnu ulogu imaju najzastupljenije ektonukleotidaze NTPDaza1/CD39 i ekto-5ʹ-nukleotidaza/CD73 koje zajednički regulišu nivo ATP, ADP i adenozina u vanćelijskoj tečnosti. Mi smo primenili antenatalni ponavljani tretman deksametazonom (APTD) 15, 16 i 17 dana gestacije (DG) kod trudnih ženki Wistar pacova. Fetusi su dobijeni 21. DG, a nakon dekapitacije izolovan je mozak koji je po uklanjanju cerebellum-a korišćen za dobijanje grube membranske frakcije, iRNK ili pripremljen za imunohistohemijsku analizu. Naši rezultati pokazuju da APTD izaziva porast genske i proteinske ekspresije, kao i enzimske aktivnosti NTPDaze1/CD39 i ekto-5ʹ-nukleotidaze/CD73 u mozgu fetusa kod pacova, koji je izraženiji kod muškog pola. Uočene promene ukazuju da APTD verovatno izaziva smanjenje ATP- i ADP-zavisne, a porast adenozinske signalizacije, izraženije u mozgu muških fetusa što bi moglo da doprinosi neželjenim neurorazvojnim efektima APTD, posebno kod muškog pola.