Промене активности антиоксидативног система током развића стоноге Scolopendra cingulata (Chilopoda)

Abstract

Антиоксидативни ензими су важан механизам одбране од реактивних врста кисеоника (ROS) и, као и многи други биохемијски системи, њихова ефикасност може да варира у зависности од фазе развића и других физиолошких аспеката организма. У овој студији испитивали смо промене у антиоксидативној одбрани током развића медитеранске врсте стоноге Scolopendra cingulata (Chilopoda). Попут других бескичмењака који живе у аеробним условима, и ова стонога поседује кључне антиоксидативне ензиме – супероксид дисмутазу (SOD), каталазу (CAT), глутатион пероксидазу (GSH-Px), глутатион редуктазу (GR) и глутатион Sтрансферазу (GST). Активност ових ензима је била најнижа у ембрионалној фази, а њено значајно повећање током ране постембриогенезе учинило је слободноживеће јединке (стадијум адолесценс) спремнијим за суочавање са условима у којима настаје већа количина ROS. Наши резултати су показали да промена активности антиоксидативних ензима, приликом преласка из јувенилне у адултну фазу (матурус јуниор, матурус и матурус сениор), је вероватно последица бројних развојних процеса интезивираних у том стадијуму. Важно је да је поред физиолошких и фактора средине, онтогенетски развој такође одлучујући фактор нивоа антиоксидативних ензима код ових животиња.

Antioksidativni enzimi su važan mehanizam odbrane od reaktivnih vrsta kiseonika (ROS) i, kao i mnogi drugi biohemijski sistemi, njihova efikasnost može da varira u zavisnosti od faze razvića i drugih fizioloških aspekata organizma. U ovoj studiji ispitivali smo promene u antioksidativnoj odbrani tokom razvića mediteranske vrste stonoge Scolopendra cingulata (Chilopoda). Poput drugih beskičmenjaka koji žive u aerobnim uslovima, i ova stonoga poseduje ključne antioksidativne enzime – superoksid dismutazu (SOD), katalazu (CAT), glutation peroksidazu (GSH-Px), glutation reduktazu (GR) i glutation Stransferazu (GST). Aktivnost ovih enzima je bila najniža u embrionalnoj fazi, a njeno značajno povećanje tokom rane postembriogeneze učinilo je slobodnoživeće jedinke (stadijum adolescens) spremnijim za suočavanje sa uslovima u kojima nastaje veća količina ROS. Naši rezultati su pokazali da promena aktivnosti antioksidativnih enzima, prilikom prelaska iz juvenilne u adultnu fazu (maturus junior, maturus i maturus senior), je verovatno posledica brojnih razvojnih procesa inteziviranih u tom stadijumu. Važno je da je pored fizioloških i faktora sredine, ontogenetski razvoj takođe odlučujući faktor nivoa antioksidativnih enzima kod ovih životinja.