Нутрацеутици хмеља у сусрет терапији метастатског меланома

Abstract

Меланом се сматра најагресивнијим типом канцера коже. Услед иницијалне или стечене резистенције и бројних нежељених дејстава, постојећи терапеутски режими за метастатски меланом нису довољно ефикасни. Стога, меланом остаје удружен са високом стопом смртности. Упркос опсежним терапеутским протоколима, стопа излечења инвазивних облика тумора је поражавајуће ниска те се поставља питање шта је погрешно у актуленом приступу у онкотерапији. Главни критеријум за одабир нових антитуморских лекова превасходно је базиран на њиховој способности да индукују апоптозу. Међутим, све више литературних података доводе у везу агресивне терапеутске приступе који се базирају на индукцији апоптозе у туморима високог градуса, које карактерише присуство ћелија слабо диферентованог фенотипа, са туморском прогресијом до које долази услед компензаторне пролиферације. Решење проблема почива у повећању нивоа диференцијације тумора чиме ће опадати пролиферација индукована апоптозом. Диферeнцијациона терапија представља нови концепт у терапији агресивних малигнитета. Многи диференцијациони агенси су природног порекла. У циљу повећања ефикасности и смањења токсичности конвенционалних терапија, стандардни терапеутски протоколи се често комбинују са комплементарном медицином, где водећу позицију заузимају природни производи изоловани из биљака. Једну од највећих и најразноврснијих класа секундарних биљних метаболита која се одликује израженим антиканцерским потенцијалом представљају флавоноиди. Пренилфлавоноиди из хмељa имају велики потенцијал да изазову промену малигног фенотипа у мирнији, функционално дефинисанији облик, ближи здравом пандану истог или различитог ткива. Овакав приступ недовољно је истражен чиме се отварају многе могућности како у научном тако и у комерцијалном смислу. Фокус овог предавања је стављен на пренилфлавоноид - изоксантохумол у контексту евентуалне терапије меланома и креирања протокола који би подигли ефикасност постојећих третмана комерцијалним хемотерапеутицима.

Melanoma is considered the most aggressive type of skin cancer. Due to initial or acquired resistance and numerous side effects, existing therapeutic regimens for metastatic melanoma are not sufficiently effective. Therefore, melanoma remains associated with a high mortality rate. Despite extensive therapeutic protocols, the curation rate for invasive forms of tumors is quite low, and the question arises as to what is wrong with the current approach in oncotherapy. The main criterion for the selection of new antitumor drugs is primarily based on their ability to induce apoptosis. However, numerous literature data link aggressive therapeutic approaches based on the induction of apoptosis in high grade tumors, which are characterized by the presence of cells with a low-differentiated phenotype, with tumor progression that occurs due to compensatory proliferation. The solution to the problem lies in increasing the level of tumor differentiation, which will decrease proliferation induced by apoptosis. Differentiation therapy represents a new concept in the therapy of aggressive malignancies. Many differentiation agents are of natural origin. In order to increase the efficacy and reduce the toxicity of conventional therapies, standard therapeutic protocols are often combined with complementary medicine, where the leading position is occupied by natural products isolated from plants. Flavonoids are one of the largest and most diverse classes of secondary plant metabolites, well-known for their pronounced anticancer potential. Prenylflavonoids from the hop plant have a great potential to trigger a change of the malignant phenotype into a quiescent, more functionally defined form, closer to the healthy counterpart of the same or different tissue. This approach has mainly been unexplored, opening up many possibilities in both scientific and commercial terms. The focus of this lecture will be on prenylflavonoid - isoxanthohumol in the context of possible melanoma therapy and the creation of protocols that would increase the effectiveness of existing conventional chemotherapy.