Amphibian and reptile fauna of Smederevo municipality – recapitulation of 75 years of research

Abstract

In this paper, we present the recapitulation of the research of amphibian and reptile fauna in the Smederevo municipality. For Serbia, three amphibian species were for the first time detected in Smederevo – (Triturus dobrogicus, Pelobates balcanicus and Pelophylax lessonae). In the literature, occurrence of Vipera berus was also mentioned. Since Smederevo is an important industrial centre, many amphibian and reptile habitats were lost due to urbanization, degradation and pollution, and surface waters were especially affected. Habitat degradation probably led to the local extinction of population of the Adder. Still, increased field effort and inclusion of citizen science led to the first discoveries of Pelobates fuscus and Coronella austriaca in Smederevo, and re-confirmation of the historical entries of Salamandra salamandra and Triturus dobrogicus. The remaining species were mapped to a greater extent, and some species which were previously known from only a few records (Lissotriton vulgaris, Emys orbicularis and Zamenis longissimus) are now mapped in much wider area. The presence of human introduced reptile species such as Trachemys scripta ssp., Mediodactylus kotschyi and Pogona vitticeps is also recorded, with Kotschyi’s gecko probably being naturalized. Future research should focus on re-confirmation of the remaining historical records (Pelobates balcanicus) and identifying more habitats of the rare and vulnerable species and protecting them.

У овом раду, приказујемо рекапитулацију истраживања фауне водоземаца и гмизаваца на подручју општине Смедерево. За подручје Србије, у Смедереву су 1948. године први пут детектоване три врсте водоземаца – подунавски велики мрмољак (Triturus dobrogicus), балканска чешњарка (Pelobates balcanicus) и мала зелена жаба (Pelo- phylax lessonae). У литератури се такође спомиње и присуство шарке (Vipera berus). Пошто је Смедерево важан индустријски центар, многа станишта водоземаца и гмизаваца су изгубљена због урбанизације, деградације и загађења, при чему су површинске воде биле нарочито погођене. Деградација станишта је вероватно довела до локалног изумирања шарке. Ипак, интензиван теренски рад и укључење грађана у науку довели су до открића обичне чешњарке (Pelobates fuscus) и смукуље (Coronella austriaca) у Смедереву и потврђивања присуства шареног даждевњака (Salamandra salamandra) и подунавског великог мрмољка. Преостале врсте су мапиране у много већој мери него раније, а неке врсте чије присуство је било познато само на малом броју локалитета – мали мрмољак (Lissotriton vulgaris), барска корњача (Emys orbicularis) и Ескулапов смук (Zamenis longissimus) су сада много више заступљене. Детектовано је и присуство антропогено интродукованих гмизаваца – црвеноухе / жутоухе корњаче (Trachemys scripta ssp.), Кочијевог гекона (Mediodactylus kotschyi) и брадате агаме (Pogona vitticeps), при чему је Кочијев гекон највероватније натурализован. Будућа истраживања требало би усресредити на поновно потврђивање историјских налаза (балканске чешњарке), идентификацију и заштиту станишта ретких и угрожених врста.