Akvatični beskičmenjaci – ugroženi taksoni Srbije

Abstract

Slatkovodni ekosistemi su, zbog sve izraženijeg antropogenog pritiska (zagađivanje, izgradnja brana i hidroelektrana, regulacija tokova, degradacija staništa, eksploatacija šljunka, klimatske promene...), najugroženiji od svih ekosistema na Zemlji. Navedene aktivnosti imaju nesagledive negativne efekte na akvatične beskičmenjake koji ceo ili deo svog životnog veka provode u vodi. U toku 2021. godine izvršena je procena stepena ugroženosti akvatičnih beskičmenjaka na osnovu IUCN kriterijuma. Uzimajući u obzir samo najugroženije kategorije prema IUCN kriterijumima (CR, EN, VU, NT), 82 vrste vodenih beskičmenjaka u Srbiji je ugroženo i predloženo za Crvenu knjigu akvatičnih beskičmenjaka. Larve i adulti vodenih insekata (35 vrsta) i slatkovodni rakovi (34 vrste) su najugroženiji, a pored njih ugroženo je i 10 puževa, dve školjke i jedna medicinska pijavica. Za 26 vrsta predložen je status kritično ugrožene vrste (CR), 23 su sa statusom ugrožene vrste (EN), ranjivih vrsta (VU) ima 17, dok je 7 vrsta gotovo ugroženo (NT). Pored nabrojanih, za 8 vrsta nema dovoljno podataka o ugroženosti (nedovoljno poznate vrste, DD), a vilinski konjic Leucorrhinia caudalis sa područja Srbije je isčezao (RE). Veliki broj ugroženih vrsta vodenih makroinvertebrata u Srbiji, među kojima su endemiti i stenoendemiti, ukazuje na „alarmantno“ stanje pre svega zbog staništa koja ovi organizmi naseljavaju, te bi zaštita istih svakako bio prioritet. Veoma važno je preduzeti sve mere, kako zakonske tako i naučne, kako navedene ugrožene vrste ne bi u skorijoj budućnosti iščezle sa prostora Srbije. Svakako da bi Crvena knjiga akvatičnih beskičmenjaka trebala da bude polazna osnova za sve aktivnosti, koje mogu da preuzmu nadležne institucije i nevladine organizacije u Srbiji, u cilju zaštite vodenih staništa i ugroženih vrsta vodenih beskičmenjaka.

Слатководни екосистеми су, због све израженијег антропогеног притиска (загађивање, изградња брана и хидроелектрана, регулација токова, деградација станишта, експлоатација шљунка, климатске промене...), најугроженији од свих екосистема на Земљи. Наведене активности имају несагледиве негативне ефекте на акватичне бескичмењаке који цео или део свог животног века проводе у води. У току 2021. године извршена је процена степена угрожености акватичних бескичмењака на основу IUCN критеријума. Узимајући у обзир само најугроженије категорије према IUCN критеријумима (CR, EN, VU, NT), 82 врсте водених бескичмењака у Србији је угроженo и предложено за Црвену књигу акватичних бескичмењака. Ларве и адулти водених инсеката (35 врста) и слатководни ракови (34 врсте) су најугроженији, а поред њих угрожено је и 10 пужева, две шкољке и једна медицинска пијавица. За 26 врста предложен је статус критично угрожене врсте (CR), 23 су са статусом угрожене врсте (EN), рањивих врста (VU) има 17, док је 7 врста готово угрожено (NT). Поред набројаних, за 8 врста нема довољно података о угрожености (недовољно познате врсте, DD), а вилински коњиц Leucorrhinia caudalis са подручја Србије је исчезао (RE). Велики број угрожених врста водених макроинвертебрата у Србији, међу којима су ендемити и стеноендемити, указује на „алармантно“ стање пре свега због станишта која ови организми насељавају, те би заштита истих свакако био приоритет. Веома важно је предузети све мере, како законске тако и научне, како наведене угрожене врсте не би у скоријој будућности ишчезле са простора Србије. Свакако да би Црвена књига акватичних бескичмењака требала да буде полазна основа за све активности, које могу да преузму надлежне институције и невладине организације у Србији, у циљу заштите водених станишта и угрожених врста водених бескичмењака.