Развој женског репродуктивног система и последице пренаталног излагања дексаметазону

Abstract

Развој организма и хомеостатски механизми се прилагођавају променљивим условима спољашње средине још током пренаталног периода. Женски репродуктивни систем активно реагује адаптирајући развој и диференцирање гонадотропних ћелија хипофизе и оваријума у складу са условима околине.1,2 Различити типови стреса, укључујући хормонске, нутритивне и психолошке изазове могу проузроковати бројне промене које обликују будући репродуктивни капацитет женке и заправо су део пренаталног програмирања физиологије организма. Третман гравидних женки дексаметазоном (Дк) значајно утиче на развој фетуса и опонаша антенаталну терапију гравидних жена глукокортикоидима као најчешће присутни третман у обстетричкој пракси. Стога су гравидне женке пацова Дк третиране (3 x 0,5 мг/кг/тм Дк) од 16. до 18. дана гестације. Пренатално Дк излагање изазвало је смањење масе фетуса непосредно пред рођење. Забележено је значајно смањење апсолутног броја ФСХ (фоликулостимулирајући хормон) и ЛХ (лутеинизирајући хормон) гонадотропних ћелија хипофизе (p < 0,05) од феталног, преко постнаталног, до пуберталног периода у односу на контролне вредности. Паралелно, Дк излагање током феталног развоја проузроковало је смањење волумена оваријума код потомака старих 16 и 38 дана (p < 0,05). Број фоликула је смањен код 16 дана старих потомака, док су поремећај процеса фоликулогенезе и одложен почетак пубертета забележени код потомака старих 38 дана. Можемо закључити да пренатални период развоја снажно утиче на фертилитет женки током репродуктивног периода.

Razvoj organizma i homeostatski mehanizmi se prilagođavaju promenljivim uslovima spoljašnje sredine još tokom prenatalnog perioda. Ženski reproduktivni sistem aktivno reaguje adaptirajući razvoj i diferenciranje gonadotropnih ćelija hipofize i ovarijuma u skladu sa uslovima okoline.1,2 Različiti tipovi stresa, uključujući hormonske, nutritivne i psihološke izazove mogu prouzrokovati brojne promene koje oblikuju budući reproduktivni kapacitet ženke i zapravo su deo prenatalnog programiranja fiziologije organizma. Tretman gravidnih ženki deksametazonom (Dk) značajno utiče na razvoj fetusa i oponaša antenatalnu terapiju gravidnih žena glukokortikoidima kao najčešće prisutni tretman u obstetričkoj praksi. Stoga su gravidne ženke pacova Dk tretirane (3 x 0,5 mg/kg/tm Dk) od 16. do 18. dana gestacije. Prenatalno Dk izlaganje izazvalo je smanjenje mase fetusa neposredno pred rođenje. Zabeleženo je značajno smanjenje apsolutnog broja FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon) gonadotropnih ćelija hipofize (p < 0,05) od fetalnog, preko postnatalnog, do pubertalnog perioda u odnosu na kontrolne vrednosti. Paralelno, Dk izlaganje tokom fetalnog razvoja prouzrokovalo je smanjenje volumena ovarijuma kod potomaka starih 16 i 38 dana (p < 0,05). Broj folikula je smanjen kod 16 dana starih potomaka, dok su poremećaj procesa folikulogeneze i odložen početak puberteta zabeleženi kod potomaka starih 38 dana. Možemo zaključiti da prenatalni period razvoja snažno utiče na fertilitet ženki tokom reproduktivnog perioda.