TY  - JOUR
AU  - Kadović, Ratko
AU  - Belanović-Simić, Snežana
AU  - Perović, Veljko
AU  - Lukić, Sara
AU  - Miljković, Predrag
AU  - Mansour Yousef Ali, Bohajar
AU  - Olđa, Marius
PY  - 2023
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/6492
AB  - У овом раду су приказани резултати проучавања и варијабилности садржаја органског угљеника у земљиштима образованим на песку Делиблатске пешчаре, специјалном
резервату природе (СРП). Песковита земљишта Делиблатске пешчаре су веома осетљива на деградацију, док је систем коришћења земљишта регулисан законом. Анализе
су обављене за слојеве земљишта 0-10 cm и 10-20 cm према референтним типовима
земљишта и идентификованим типовима вегетације. Средње вредности садржаја SOC
(енг. Soil Organic Carbon) (g/kg) су 23,13 (0-10 cm) и 11,20 (10-20 cm), док су вредности за
SOCD (енг. Soil Organic Carbon Density) (g/m2
) 2,40 (0-10 cm) и 1,22 (10-20 cm). Укупне резерве SOC-a у земљиштима Делиблатске пешчаре процењенe су на 1,18×106
 Mg у горњим
слојевима (0-20 cm). Анализе просторне варијабилности SOC (g/kg) и SOCD (g/m2
) спроведене су применом ГИС техника у циљу мапирања дистрибуције ових параметара. Утврђен
је висок степен просторне варијабилности у погледу садржаја и густине SOC-а, како по
референтним типовима земљишта тако и по типовима вегетације. Добијени резултати
показују да у процесу управљања СРП Делиблатска пешчара, а самим тим и резервама
SOC-а, пажњу треба усмерити на заштиту аутохтоне вегетације.
AB  - U ovom radu su prikazani rezultati proučavanja i varijabilnosti sadržaja organskog ugljenika u zemljištima obrazovanim na pesku Deliblatske peščare, specijalnom rezervatu prirode (SRP). Peskovita zemljišta Deliblatske peščare su veoma osetljiva na degradaciju, dok je sistem korišćenja zemljišta regulisan zakonom. Analize su obavljene za slojeve zemljišta 0-10 cm i 10-20 cm prema referentnim tipovima zemljišta i identifikovanim tipovima vegetacije. Srednje vrednosti sadržaja SOC (eng. Soil Organic Carbon) (g/kg) su 23,13 (0-10 cm) i 11,20 (10-20 cm), dok su vrednosti za SOCD (eng. Soil Organic Carbon Density) (g/m2 ) 2,40 (0-10 cm) i 1,22 (10-20 cm). Ukupne rezerve SOC-a u zemljištima Deliblatske peščare procenjene su na 1,18×106 Mg u gornjim slojevima (0-20 cm). Analize prostorne varijabilnosti SOC (g/kg) i SOCD (g/m2 ) sprovedene su primenom GIS tehnika u cilju mapiranja distribucije ovih parametara. Utvrđen je visok stepen prostorne varijabilnosti u pogledu sadržaja i gustine SOC-a, kako po referentnim tipovima zemljišta tako i po tipovima vegetacije. Dobijeni rezultati pokazuju da u procesu upravljanja SRP Deliblatska peščara, a samim tim i rezervama SOC-a, pažnju treba usmeriti na zaštitu autohtone vegetacije.
PB  - Belgrade: Faculty of Forestry, University of Belgrade
T2  - Glasnik Šumarskog fakulteta
T1  - Просторна варијабилност органског угљеника у песковитим земљиштима: студија случаја Делиблатске пешчаре (Србија)
T1  - Prostorna varijabilnost organskog ugljenika u peskovitim zemljištima: studija slučaja Deliblatske peščare (Srbija)
IS  - 127
DO  - 10.2298/GSF2327029K
SP  - 29
EP  - 46
ER  - 

@article{
author = "Kadović, Ratko and Belanović-Simić, Snežana and Perović, Veljko and Lukić, Sara and Miljković, Predrag and Mansour Yousef Ali, Bohajar and Olđa, Marius",
year = "2023",
abstract = "У овом раду су приказани резултати проучавања и варијабилности садржаја органског угљеника у земљиштима образованим на песку Делиблатске пешчаре, специјалном
резервату природе (СРП). Песковита земљишта Делиблатске пешчаре су веома осетљива на деградацију, док је систем коришћења земљишта регулисан законом. Анализе
су обављене за слојеве земљишта 0-10 cm и 10-20 cm према референтним типовима
земљишта и идентификованим типовима вегетације. Средње вредности садржаја SOC
(енг. Soil Organic Carbon) (g/kg) су 23,13 (0-10 cm) и 11,20 (10-20 cm), док су вредности за
SOCD (енг. Soil Organic Carbon Density) (g/m2
) 2,40 (0-10 cm) и 1,22 (10-20 cm). Укупне резерве SOC-a у земљиштима Делиблатске пешчаре процењенe су на 1,18×106
 Mg у горњим
слојевима (0-20 cm). Анализе просторне варијабилности SOC (g/kg) и SOCD (g/m2
) спроведене су применом ГИС техника у циљу мапирања дистрибуције ових параметара. Утврђен
је висок степен просторне варијабилности у погледу садржаја и густине SOC-а, како по
референтним типовима земљишта тако и по типовима вегетације. Добијени резултати
показују да у процесу управљања СРП Делиблатска пешчара, а самим тим и резервама
SOC-а, пажњу треба усмерити на заштиту аутохтоне вегетације., U ovom radu su prikazani rezultati proučavanja i varijabilnosti sadržaja organskog ugljenika u zemljištima obrazovanim na pesku Deliblatske peščare, specijalnom rezervatu prirode (SRP). Peskovita zemljišta Deliblatske peščare su veoma osetljiva na degradaciju, dok je sistem korišćenja zemljišta regulisan zakonom. Analize su obavljene za slojeve zemljišta 0-10 cm i 10-20 cm prema referentnim tipovima zemljišta i identifikovanim tipovima vegetacije. Srednje vrednosti sadržaja SOC (eng. Soil Organic Carbon) (g/kg) su 23,13 (0-10 cm) i 11,20 (10-20 cm), dok su vrednosti za SOCD (eng. Soil Organic Carbon Density) (g/m2 ) 2,40 (0-10 cm) i 1,22 (10-20 cm). Ukupne rezerve SOC-a u zemljištima Deliblatske peščare procenjene su na 1,18×106 Mg u gornjim slojevima (0-20 cm). Analize prostorne varijabilnosti SOC (g/kg) i SOCD (g/m2 ) sprovedene su primenom GIS tehnika u cilju mapiranja distribucije ovih parametara. Utvrđen je visok stepen prostorne varijabilnosti u pogledu sadržaja i gustine SOC-a, kako po referentnim tipovima zemljišta tako i po tipovima vegetacije. Dobijeni rezultati pokazuju da u procesu upravljanja SRP Deliblatska peščara, a samim tim i rezervama SOC-a, pažnju treba usmeriti na zaštitu autohtone vegetacije.",
publisher = "Belgrade: Faculty of Forestry, University of Belgrade",
journal = "Glasnik Šumarskog fakulteta",
title = "Просторна варијабилност органског угљеника у песковитим земљиштима: студија случаја Делиблатске пешчаре (Србија), Prostorna varijabilnost organskog ugljenika u peskovitim zemljištima: studija slučaja Deliblatske peščare (Srbija)",
number = "127",
doi = "10.2298/GSF2327029K",
pages = "29-46"
}

Kadović, R., Belanović-Simić, S., Perović, V., Lukić, S., Miljković, P., Mansour Yousef Ali, B.,& Olđa, M.. (2023). Просторна варијабилност органског угљеника у песковитим земљиштима: студија случаја Делиблатске пешчаре (Србија). in Glasnik Šumarskog fakulteta
Belgrade: Faculty of Forestry, University of Belgrade.(127), 29-46.
https://doi.org/10.2298/GSF2327029K

Kadović R, Belanović-Simić S, Perović V, Lukić S, Miljković P, Mansour Yousef Ali B, Olđa M. Просторна варијабилност органског угљеника у песковитим земљиштима: студија случаја Делиблатске пешчаре (Србија). in Glasnik Šumarskog fakulteta. 2023;(127):29-46.
doi:10.2298/GSF2327029K .

Kadović, Ratko, Belanović-Simić, Snežana, Perović, Veljko, Lukić, Sara, Miljković, Predrag, Mansour Yousef Ali, Bohajar, Olđa, Marius, "Просторна варијабилност органског угљеника у песковитим земљиштима: студија случаја Делиблатске пешчаре (Србија)" in Glasnik Šumarskog fakulteta, no. 127 (2023):29-46,
https://doi.org/10.2298/GSF2327029K . .

TY  - CHAP
AU  - Miletić, Stefan
AU  - Kadović, Ratko
AU  - Perović, Veljko
PY  - 2022
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/5707
AB  - Land degradation is one of the main ecological, economic and social problems. Addressing this complex issue requires an interdisciplinary approach, with the multi-criteria Mediterranean Desertification and Land Use (MEDALUS) model standing out. This model serves to identify areas that are sensitive to the degradation processes. This study presents numerous indices and parameters which are included in the calculation of the above model, and whose choice determines different calculation paths of ecologically sensitive areas.
PB  - Belgrade: Faculty of Forestry
T2  - Procena degradacije zemljišta: metode i modeli
T1  - Анализа осетљивости земљишног простора на деградацију применом MEDALUS модела
T1  - Analysis of land susceptibility to degradation using the MEDALUS model
SP  - 328
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5707
ER  - 

@inbook{
author = "Miletić, Stefan and Kadović, Ratko and Perović, Veljko",
year = "2022",
abstract = "Land degradation is one of the main ecological, economic and social problems. Addressing this complex issue requires an interdisciplinary approach, with the multi-criteria Mediterranean Desertification and Land Use (MEDALUS) model standing out. This model serves to identify areas that are sensitive to the degradation processes. This study presents numerous indices and parameters which are included in the calculation of the above model, and whose choice determines different calculation paths of ecologically sensitive areas.",
publisher = "Belgrade: Faculty of Forestry",
journal = "Procena degradacije zemljišta: metode i modeli",
booktitle = "Анализа осетљивости земљишног простора на деградацију применом MEDALUS модела, Analysis of land susceptibility to degradation using the MEDALUS model",
pages = "328-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5707"
}

Miletić, S., Kadović, R.,& Perović, V.. (2022). Анализа осетљивости земљишног простора на деградацију применом MEDALUS модела. in Procena degradacije zemljišta: metode i modeli
Belgrade: Faculty of Forestry., 328-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5707

Miletić S, Kadović R, Perović V. Анализа осетљивости земљишног простора на деградацију применом MEDALUS модела. in Procena degradacije zemljišta: metode i modeli. 2022;:328-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5707 .

Miletić, Stefan, Kadović, Ratko, Perović, Veljko, "Анализа осетљивости земљишног простора на деградацију применом MEDALUS модела" in Procena degradacije zemljišta: metode i modeli (2022):328-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5707 .

TY  - JOUR
AU  - Perović, Veljko
AU  - Kadović, Ratko
AU  - Đurđević, Vladimir
AU  - Pavlović, Dragana
AU  - Matić, Marija
AU  - Čakmak, Dragan
AU  - Mitrović, Miroslava
AU  - Pavlović, Pavle
PY  - 2021
UR  - https://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/4206
AB  - Land degradation and desertification (LDD) is one of the greatest ecological challenges of today, with climate change resulting from anthropogenic factors a major cause of it. Recent projections of LDD in the Mediterranean region indicate a gradual widening of arid areas due to increased aridity and global warming by the end of the 21st century. Therefore, this study used the MEDALUS method to identify sensitivity to LDD in Western Serbia between 1986 and 2005 and to assess possible effects of climate change (RCP4.5 and RCP8.5 scenarios) on land degradation processes by the end of the 21st century. Likewise, analysis of possible major drivers of degradation was conducted using principal component analysis (PCA) and multiple linear regression analysis (MLRA). The study revealed that degradation processes in the study area were found to be most influenced by anthropogenic drivers (34.4%), less so by natural/anthropogenic ones (23.5%), and least by natural factors (20.1%). Results also showed that critical areas of LDD susceptibility account for nearly 37% of the study area, transitional areas cover 35%, while 27% constitutes potentially safe areas. Additionally, critical areas were projected to expand by 33.6% (RCP4.5) and 51.7% (RCP8.5) by 2100 as a result of predicted temperature increases and a reduction in precipitation in the study area. This study also revealed that the Standardised Precipitation-Evapotranspiration Index (SPEI) better explains the impact of climate change on LDD than other indices, bearing in mind the capacity of this index to detect temporal oscillations in drought in the context of climate change, and it is therefore a reliable climate parameter for this method.
PB  - Elsevier B.V.
T2  - Ecological Indicators
T1  - Major drivers of land degradation risk in Western Serbia: Current trends and future scenarios
VL  - 123
DO  - 10.1016/j.ecolind.2021.107377
SP  - 107377
ER  - 

@article{
author = "Perović, Veljko and Kadović, Ratko and Đurđević, Vladimir and Pavlović, Dragana and Matić, Marija and Čakmak, Dragan and Mitrović, Miroslava and Pavlović, Pavle",
year = "2021",
abstract = "Land degradation and desertification (LDD) is one of the greatest ecological challenges of today, with climate change resulting from anthropogenic factors a major cause of it. Recent projections of LDD in the Mediterranean region indicate a gradual widening of arid areas due to increased aridity and global warming by the end of the 21st century. Therefore, this study used the MEDALUS method to identify sensitivity to LDD in Western Serbia between 1986 and 2005 and to assess possible effects of climate change (RCP4.5 and RCP8.5 scenarios) on land degradation processes by the end of the 21st century. Likewise, analysis of possible major drivers of degradation was conducted using principal component analysis (PCA) and multiple linear regression analysis (MLRA). The study revealed that degradation processes in the study area were found to be most influenced by anthropogenic drivers (34.4%), less so by natural/anthropogenic ones (23.5%), and least by natural factors (20.1%). Results also showed that critical areas of LDD susceptibility account for nearly 37% of the study area, transitional areas cover 35%, while 27% constitutes potentially safe areas. Additionally, critical areas were projected to expand by 33.6% (RCP4.5) and 51.7% (RCP8.5) by 2100 as a result of predicted temperature increases and a reduction in precipitation in the study area. This study also revealed that the Standardised Precipitation-Evapotranspiration Index (SPEI) better explains the impact of climate change on LDD than other indices, bearing in mind the capacity of this index to detect temporal oscillations in drought in the context of climate change, and it is therefore a reliable climate parameter for this method.",
publisher = "Elsevier B.V.",
journal = "Ecological Indicators",
title = "Major drivers of land degradation risk in Western Serbia: Current trends and future scenarios",
volume = "123",
doi = "10.1016/j.ecolind.2021.107377",
pages = "107377"
}

Perović, V., Kadović, R., Đurđević, V., Pavlović, D., Matić, M., Čakmak, D., Mitrović, M.,& Pavlović, P.. (2021). Major drivers of land degradation risk in Western Serbia: Current trends and future scenarios. in Ecological Indicators
Elsevier B.V.., 123, 107377.
https://doi.org/10.1016/j.ecolind.2021.107377

Perović V, Kadović R, Đurđević V, Pavlović D, Matić M, Čakmak D, Mitrović M, Pavlović P. Major drivers of land degradation risk in Western Serbia: Current trends and future scenarios. in Ecological Indicators. 2021;123:107377.
doi:10.1016/j.ecolind.2021.107377 .

Perović, Veljko, Kadović, Ratko, Đurđević, Vladimir, Pavlović, Dragana, Matić, Marija, Čakmak, Dragan, Mitrović, Miroslava, Pavlović, Pavle, "Major drivers of land degradation risk in Western Serbia: Current trends and future scenarios" in Ecological Indicators, 123 (2021):107377,
https://doi.org/10.1016/j.ecolind.2021.107377 . .

TY  - CONF
AU  - Belanović Simić, Snežana
AU  - Perović, Veljko
AU  - Đurđević, Vladimir
AU  - Miljković, Predrag
AU  - Pavlović, Pavle
AU  - Čakmak, Dragan
AU  - Kadović, Ratko
PY  - 2020
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/6156
AB  - The impacts of climate changes on land are being studied from different perspectives,
regarding future scenarios. By the end of century, in Serbia, mean temperature will increase
by more than 2.5 °C, according to RCP4.5 stabilization scenario, and more than 5°C,
according to RCP8.5, constant increasing scenario, with decrease in summer precipitations
(Vuković et al., 2018). The expected climate change will cause unfavorable conditions for
tererestrial ecosystems, adverse soil thermal and water regime. The survey was conducted in
the area of Prijepolje municipality (southeastern Serbia), where many important terrestrial
ecosystems were declared as protected area. Beside natural habitat of Picea omorika, there
are significant complexes of coniferous, decidious and mixed forests, pastures and
agricultural areas. The aim of the paper is to analyze the SPEI drought index for different
terrestrial ecosystems. EURO-CORDEKS datasets for nine different models and two
representative scenarios were used. According to IPCC-AR5, recommended climatological
periods are: 2016-2035(near future), 2046-2065(middle of the century) and 2081-2100(end of
the century). The SPEI was calculated over a six-month period (March-August), which
allows changes dynamics monitoring during the warmer part of the year, especially for
periods when maximum precipitation is expected in western Serbia (May-June-July) and
according to other projections, the largest deficits are expected. According to RCP4.5, the
SPEI shows that most of Prijepolje municipality will be affected by normal, moderate and
partly severe droughts (2081-2100), with coniferous forests and natural grasslands being the
most vulnerable, followed by mixed and deciduous forests. According to RCP8.5, SPEI
indicates the occurrence of normal and moderate drought for 2016-2035 and 2046-2065
periods, while in 2081-2100 period, whole area is affected by severe drought with areas under
the extreme drought influence, particularly coniferous and mixed forests being the most
vulnerable ecosystems. Regarding results for forest and natural grassland ecosystems,
planning and management measures should be taken carefully, due to fragility of these
ecosystems.
PB  - Belgrade: Serbian Soil Science Society
C3  - Book of Abstracts: Symposium with international participation Irrigation and drainage in the light of climate change; 2020 Sep 9-11; Vršac, Serbia
T1  - Analysis of impact of drought on land in the area of Prijepolje municipality
SP  - 85
EP  - 85
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6156
ER  - 

@conference{
author = "Belanović Simić, Snežana and Perović, Veljko and Đurđević, Vladimir and Miljković, Predrag and Pavlović, Pavle and Čakmak, Dragan and Kadović, Ratko",
year = "2020",
abstract = "The impacts of climate changes on land are being studied from different perspectives,
regarding future scenarios. By the end of century, in Serbia, mean temperature will increase
by more than 2.5 °C, according to RCP4.5 stabilization scenario, and more than 5°C,
according to RCP8.5, constant increasing scenario, with decrease in summer precipitations
(Vuković et al., 2018). The expected climate change will cause unfavorable conditions for
tererestrial ecosystems, adverse soil thermal and water regime. The survey was conducted in
the area of Prijepolje municipality (southeastern Serbia), where many important terrestrial
ecosystems were declared as protected area. Beside natural habitat of Picea omorika, there
are significant complexes of coniferous, decidious and mixed forests, pastures and
agricultural areas. The aim of the paper is to analyze the SPEI drought index for different
terrestrial ecosystems. EURO-CORDEKS datasets for nine different models and two
representative scenarios were used. According to IPCC-AR5, recommended climatological
periods are: 2016-2035(near future), 2046-2065(middle of the century) and 2081-2100(end of
the century). The SPEI was calculated over a six-month period (March-August), which
allows changes dynamics monitoring during the warmer part of the year, especially for
periods when maximum precipitation is expected in western Serbia (May-June-July) and
according to other projections, the largest deficits are expected. According to RCP4.5, the
SPEI shows that most of Prijepolje municipality will be affected by normal, moderate and
partly severe droughts (2081-2100), with coniferous forests and natural grasslands being the
most vulnerable, followed by mixed and deciduous forests. According to RCP8.5, SPEI
indicates the occurrence of normal and moderate drought for 2016-2035 and 2046-2065
periods, while in 2081-2100 period, whole area is affected by severe drought with areas under
the extreme drought influence, particularly coniferous and mixed forests being the most
vulnerable ecosystems. Regarding results for forest and natural grassland ecosystems,
planning and management measures should be taken carefully, due to fragility of these
ecosystems.",
publisher = "Belgrade: Serbian Soil Science Society",
journal = "Book of Abstracts: Symposium with international participation Irrigation and drainage in the light of climate change; 2020 Sep 9-11; Vršac, Serbia",
title = "Analysis of impact of drought on land in the area of Prijepolje municipality",
pages = "85-85",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6156"
}

Belanović Simić, S., Perović, V., Đurđević, V., Miljković, P., Pavlović, P., Čakmak, D.,& Kadović, R.. (2020). Analysis of impact of drought on land in the area of Prijepolje municipality. in Book of Abstracts: Symposium with international participation Irrigation and drainage in the light of climate change; 2020 Sep 9-11; Vršac, Serbia
Belgrade: Serbian Soil Science Society., 85-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6156

Belanović Simić S, Perović V, Đurđević V, Miljković P, Pavlović P, Čakmak D, Kadović R. Analysis of impact of drought on land in the area of Prijepolje municipality. in Book of Abstracts: Symposium with international participation Irrigation and drainage in the light of climate change; 2020 Sep 9-11; Vršac, Serbia. 2020;:85-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6156 .

Belanović Simić, Snežana, Perović, Veljko, Đurđević, Vladimir, Miljković, Predrag, Pavlović, Pavle, Čakmak, Dragan, Kadović, Ratko, "Analysis of impact of drought on land in the area of Prijepolje municipality" in Book of Abstracts: Symposium with international participation Irrigation and drainage in the light of climate change; 2020 Sep 9-11; Vršac, Serbia (2020):85-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6156 .

TY  - CONF
AU  - Perović, Veljko
AU  - Kadović, Ratko
AU  - Čakmak, Dragan
AU  - Kostić, Olga
AU  - Mitrović, Miroslava
AU  - Pavlović, Pavle
PY  - 2019
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/5411
AB  - УВОД   И   ЦИЉЕВИ:   Деградација   земљишта   данас   представља   еколошку     претњу  
глобалних
 
размера,   при   чему   процеси   дезертификације   захватају  40%
 
површине
 
планете Земље и присутни су на свим континентима. Дезертификација земљишта представља биофизички процес који има велики утицај на продуктивност и доступност
 
хране,   квалитет   и  квантитет  вода,
 
биолошку
 
разноврсност,  друштвени
 
суживот  и
 
генерално   квалитет   живота.   Стога   истраживање   и   решавање   овог     комплексног
проблема захтевају мултидисциплинаран приступ. Циљ овог рада је процена ризика од дезертификације земљишта на подручју Златиборског округа, анализом    биофизичких
 
индикатора   ризика.   Анализа   се   заснива   на  геопросторном
 
мапирању
 
и  процени
 
осетљивости  индикатора  на  деградацију,  сублимацијом  различитих  ГИС  техника    и
 
статистичких	метода,
 
кроз	методолошки
 
приступ	применом	Mediterranean
 
Desertification and Land Use (MEDALUS) модела.

МАТЕРИJАЛ И МЕТОД: Златиборски округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Област се простире на површини од 6.140 km2 што представља 6,9% територије Републике Србије. Анализа осетљивости на деградацију земљишта је извршена на основу четири сета основних индикатора специфичних за ESA (Environmental Sensitive Areas) процедуру: Индекс квалитета климе (CQI), Индекс квалитета земљишта (SQI), Индекс квалитета вегетације (VQI) и Индекс квалитета управљања (MQI), (Kosmas et al., 1999) и петим додатим индикатором који оцењује Индекс социјалног квалитета (SoQI). Индикатори  су  развијени  на  основу  неколико  параметара  који  детерминишу  стање  
климе,   земљишта,   вегетације,   управљање   земљиштем     и социјалног ресурса.   За прецизније одређивање кластера који индиректно указују на појединачно порекло анализираних индикатора, коришћена је Principal component analysis (PCA). Резултати ове анализе су додатно анализирани применом вишеструке линеарне регресије (MLRA) и таку су добијени процентуални утицаји фактора на дезиртификацију земљишта. 

РЕЗУЛТАТИ    И    ЗАКЉУЧАК:    Резултати    укупног    индекса    деградације    добијени применом стандардних и додатних MEDALUS индикатора указали су на хетерогену просторну дистрибуцију истраживаног подручја. Издвојене су критичне области C1, C2  и C3 категорије (у интервалу од 1.38‐1.53). Квантитативно је утврђено да потенцијална подручја склона деградацији земљишта заузимају укупно 47% истраживаног подручја, да прелазна подручја (у интервалу 1.23–1.37) заузимају 32% истраживаног подручја, а 21% чине потецијално‐безбедна подручја. Применом PCA и MLRA, изведене су три компоненте, које објашњавају 98% варијанси. Прва компонента са 85,88% чине VQI и MQI варијансе и указују на антропогени утицај на деградацију земљишта. Друга компонента са 12,10% чине SQI и SoQI варијансе и указује на природно‐антропогени утицај, док трећа компонента са 0,13% укузаје на   риродни утицај (CQI). Резултати ових истраживања указују да примена MEDALUS модела, представља корисно средство за креирање могућих праваца одрживог управљања ресурсом земљишта на подручјима осетљивим на процесе деградације.
AB  - UVOD I CILjEVI: Degradacija zemljišta danas predstavlja ekološku pretnju globalnih razmera, pri čemu procesi dezertifikacije zahvataju 40% površine planete Zemlje i prisutni su na svim kontinentima. Dezertifikacija zemljišta predstavlja biofizički proces koji ima veliki uticaj na produktivnost i dostupnost hrane, kvalitet i kvantitet voda, biološku raznovrsnost, društveni suživot i generalno kvalitet života. Stoga istraživanje i rešavanje ovog kompleksnog problema zahtevaju multidisciplinaran pristup. Cilj ovog rada je procena rizika od dezertifikacije zemljišta na području Zlatiborskog okruga, analizom biofizičkih indikatora rizika. Analiza se zasniva na geoprostornom mapiranju i proceni osetljivosti indikatora na degradaciju, sublimacijom različitih GIS tehnika i statističkih metoda, kroz metodološki pristup primenom Mediterranean Desertification and Land Use (MEDALUS) modela. MATERIJAL I METOD: Zlatiborski okrug se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Oblast se prostire na površini od 6.140 km2 što predstavlja 6,9% teritorije Republike Srbije. Analiza osetljivosti na degradaciju zemljišta je izvršena na osnovu četiri seta osnovnih indikatora specifičnih za ESA (Environmental Sensitive Areas) proceduru: Indeks kvaliteta klime (CQI), Indeks kvaliteta zemljišta (SQI), Indeks kvaliteta vegetacije (VQI) i Indeks kvaliteta upravljanja (MQI), (Kosmas et al., 1999) i petim dodatim indikatorom koji ocenjuje Indeks socijalnog kvaliteta (SoQI). Indikatori su razvijeni na osnovu nekoliko parametara koji determinišu stanje klime, zemljišta, vegetacije, upravljanje zemljištem i socijalnog resursa. Za preciznije određivanje klastera koji indirektno ukazuju na pojedinačno poreklo analiziranih indikatora, korišćena je Principal component analysis (PCA). Rezultati ove analize su dodatno analizirani primenom višestruke linearne regresije (MLRA) i taku su dobijeni procentualni uticaji faktora na dezirtifikaciju zemljišta. REZULTATI I ZAKLjUČAK: Rezultati ukupnog indeksa degradacije dobijeni primenom standardnih i dodatnih MEDALUS indikatora ukazali su na heterogenu prostornu distribuciju istraživanog područja. Izdvojene su kritične oblasti C1, C2 i C3 kategorije (u intervalu od 1.38‐1.53). Kvantitativno je utvrđeno da potencijalna područja sklona degradaciji zemljišta zauzimaju ukupno 47% istraživanog područja, da prelazna područja (u intervalu 1.23–1.37) zauzimaju 32% istraživanog područja, a 21% čine potecijalno‐bezbedna područja. Primenom PCA i MLRA, izvedene su tri komponente, koje objašnjavaju 98% varijansi. Prva komponenta sa 85,88% čine VQI i MQI varijanse i ukazuju na antropogeni uticaj na degradaciju zemljišta. Druga komponenta sa 12,10% čine SQI i SoQI varijanse i ukazuje na prirodno‐antropogeni uticaj, dok treća komponenta sa 0,13% ukuzaje na rirodni uticaj (CQI). Rezultati ovih istraživanja ukazuju da primena MEDALUS modela, predstavlja korisno sredstvo za kreiranje mogućih pravaca održivog upravljanja resursom zemljišta na područjima osetljivim na procese degradacije.
PB  - Belgrade: Serbian Society of Soil Science
C3  - Knjiga Apstrakata: Simpozijum Srpskog društva za proučavanje zemljišta: Zemljište – osnovno prirodno dobro –ugroženost i opasnosti; 2019 Jun 19–21; Goč, Serbia
T1  - Geoprostorna analiza indikatora rizika od dezertifikacije zemljišta zlatiborskog okruga
SP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5411
ER  - 

@conference{
author = "Perović, Veljko and Kadović, Ratko and Čakmak, Dragan and Kostić, Olga and Mitrović, Miroslava and Pavlović, Pavle",
year = "2019",
abstract = "УВОД   И   ЦИЉЕВИ:   Деградација   земљишта   данас   представља   еколошку     претњу  
глобалних
 
размера,   при   чему   процеси   дезертификације   захватају  40%
 
површине
 
планете Земље и присутни су на свим континентима. Дезертификација земљишта представља биофизички процес који има велики утицај на продуктивност и доступност
 
хране,   квалитет   и  квантитет  вода,
 
биолошку
 
разноврсност,  друштвени
 
суживот  и
 
генерално   квалитет   живота.   Стога   истраживање   и   решавање   овог     комплексног
проблема захтевају мултидисциплинаран приступ. Циљ овог рада је процена ризика од дезертификације земљишта на подручју Златиборског округа, анализом    биофизичких
 
индикатора   ризика.   Анализа   се   заснива   на  геопросторном
 
мапирању
 
и  процени
 
осетљивости  индикатора  на  деградацију,  сублимацијом  различитих  ГИС  техника    и
 
статистичких	метода,
 
кроз	методолошки
 
приступ	применом	Mediterranean
 
Desertification and Land Use (MEDALUS) модела.

МАТЕРИJАЛ И МЕТОД: Златиборски округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Област се простире на површини од 6.140 km2 што представља 6,9% територије Републике Србије. Анализа осетљивости на деградацију земљишта је извршена на основу четири сета основних индикатора специфичних за ESA (Environmental Sensitive Areas) процедуру: Индекс квалитета климе (CQI), Индекс квалитета земљишта (SQI), Индекс квалитета вегетације (VQI) и Индекс квалитета управљања (MQI), (Kosmas et al., 1999) и петим додатим индикатором који оцењује Индекс социјалног квалитета (SoQI). Индикатори  су  развијени  на  основу  неколико  параметара  који  детерминишу  стање  
климе,   земљишта,   вегетације,   управљање   земљиштем     и социјалног ресурса.   За прецизније одређивање кластера који индиректно указују на појединачно порекло анализираних индикатора, коришћена је Principal component analysis (PCA). Резултати ове анализе су додатно анализирани применом вишеструке линеарне регресије (MLRA) и таку су добијени процентуални утицаји фактора на дезиртификацију земљишта. 

РЕЗУЛТАТИ    И    ЗАКЉУЧАК:    Резултати    укупног    индекса    деградације    добијени применом стандардних и додатних MEDALUS индикатора указали су на хетерогену просторну дистрибуцију истраживаног подручја. Издвојене су критичне области C1, C2  и C3 категорије (у интервалу од 1.38‐1.53). Квантитативно је утврђено да потенцијална подручја склона деградацији земљишта заузимају укупно 47% истраживаног подручја, да прелазна подручја (у интервалу 1.23–1.37) заузимају 32% истраживаног подручја, а 21% чине потецијално‐безбедна подручја. Применом PCA и MLRA, изведене су три компоненте, које објашњавају 98% варијанси. Прва компонента са 85,88% чине VQI и MQI варијансе и указују на антропогени утицај на деградацију земљишта. Друга компонента са 12,10% чине SQI и SoQI варијансе и указује на природно‐антропогени утицај, док трећа компонента са 0,13% укузаје на   риродни утицај (CQI). Резултати ових истраживања указују да примена MEDALUS модела, представља корисно средство за креирање могућих праваца одрживог управљања ресурсом земљишта на подручјима осетљивим на процесе деградације., UVOD I CILjEVI: Degradacija zemljišta danas predstavlja ekološku pretnju globalnih razmera, pri čemu procesi dezertifikacije zahvataju 40% površine planete Zemlje i prisutni su na svim kontinentima. Dezertifikacija zemljišta predstavlja biofizički proces koji ima veliki uticaj na produktivnost i dostupnost hrane, kvalitet i kvantitet voda, biološku raznovrsnost, društveni suživot i generalno kvalitet života. Stoga istraživanje i rešavanje ovog kompleksnog problema zahtevaju multidisciplinaran pristup. Cilj ovog rada je procena rizika od dezertifikacije zemljišta na području Zlatiborskog okruga, analizom biofizičkih indikatora rizika. Analiza se zasniva na geoprostornom mapiranju i proceni osetljivosti indikatora na degradaciju, sublimacijom različitih GIS tehnika i statističkih metoda, kroz metodološki pristup primenom Mediterranean Desertification and Land Use (MEDALUS) modela. MATERIJAL I METOD: Zlatiborski okrug se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Oblast se prostire na površini od 6.140 km2 što predstavlja 6,9% teritorije Republike Srbije. Analiza osetljivosti na degradaciju zemljišta je izvršena na osnovu četiri seta osnovnih indikatora specifičnih za ESA (Environmental Sensitive Areas) proceduru: Indeks kvaliteta klime (CQI), Indeks kvaliteta zemljišta (SQI), Indeks kvaliteta vegetacije (VQI) i Indeks kvaliteta upravljanja (MQI), (Kosmas et al., 1999) i petim dodatim indikatorom koji ocenjuje Indeks socijalnog kvaliteta (SoQI). Indikatori su razvijeni na osnovu nekoliko parametara koji determinišu stanje klime, zemljišta, vegetacije, upravljanje zemljištem i socijalnog resursa. Za preciznije određivanje klastera koji indirektno ukazuju na pojedinačno poreklo analiziranih indikatora, korišćena je Principal component analysis (PCA). Rezultati ove analize su dodatno analizirani primenom višestruke linearne regresije (MLRA) i taku su dobijeni procentualni uticaji faktora na dezirtifikaciju zemljišta. REZULTATI I ZAKLjUČAK: Rezultati ukupnog indeksa degradacije dobijeni primenom standardnih i dodatnih MEDALUS indikatora ukazali su na heterogenu prostornu distribuciju istraživanog područja. Izdvojene su kritične oblasti C1, C2 i C3 kategorije (u intervalu od 1.38‐1.53). Kvantitativno je utvrđeno da potencijalna područja sklona degradaciji zemljišta zauzimaju ukupno 47% istraživanog područja, da prelazna područja (u intervalu 1.23–1.37) zauzimaju 32% istraživanog područja, a 21% čine potecijalno‐bezbedna područja. Primenom PCA i MLRA, izvedene su tri komponente, koje objašnjavaju 98% varijansi. Prva komponenta sa 85,88% čine VQI i MQI varijanse i ukazuju na antropogeni uticaj na degradaciju zemljišta. Druga komponenta sa 12,10% čine SQI i SoQI varijanse i ukazuje na prirodno‐antropogeni uticaj, dok treća komponenta sa 0,13% ukuzaje na rirodni uticaj (CQI). Rezultati ovih istraživanja ukazuju da primena MEDALUS modela, predstavlja korisno sredstvo za kreiranje mogućih pravaca održivog upravljanja resursom zemljišta na područjima osetljivim na procese degradacije.",
publisher = "Belgrade: Serbian Society of Soil Science",
journal = "Knjiga Apstrakata: Simpozijum Srpskog društva za proučavanje zemljišta: Zemljište – osnovno prirodno dobro –ugroženost i opasnosti; 2019 Jun 19–21; Goč, Serbia",
title = "Geoprostorna analiza indikatora rizika od dezertifikacije zemljišta zlatiborskog okruga",
pages = "39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5411"
}

Perović, V., Kadović, R., Čakmak, D., Kostić, O., Mitrović, M.,& Pavlović, P.. (2019). Geoprostorna analiza indikatora rizika od dezertifikacije zemljišta zlatiborskog okruga. in Knjiga Apstrakata: Simpozijum Srpskog društva za proučavanje zemljišta: Zemljište – osnovno prirodno dobro –ugroženost i opasnosti; 2019 Jun 19–21; Goč, Serbia
Belgrade: Serbian Society of Soil Science., 39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5411

Perović V, Kadović R, Čakmak D, Kostić O, Mitrović M, Pavlović P. Geoprostorna analiza indikatora rizika od dezertifikacije zemljišta zlatiborskog okruga. in Knjiga Apstrakata: Simpozijum Srpskog društva za proučavanje zemljišta: Zemljište – osnovno prirodno dobro –ugroženost i opasnosti; 2019 Jun 19–21; Goč, Serbia. 2019;:39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5411 .

Perović, Veljko, Kadović, Ratko, Čakmak, Dragan, Kostić, Olga, Mitrović, Miroslava, Pavlović, Pavle, "Geoprostorna analiza indikatora rizika od dezertifikacije zemljišta zlatiborskog okruga" in Knjiga Apstrakata: Simpozijum Srpskog društva za proučavanje zemljišta: Zemljište – osnovno prirodno dobro –ugroženost i opasnosti; 2019 Jun 19–21; Goč, Serbia (2019):39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5411 .

TY  - JOUR
AU  - Momirović, Natalija
AU  - Kadović, Ratko
AU  - Perović, Veljko
AU  - Marjanović, Miloš
AU  - Baumgertel, Aleksandar
PY  - 2019
UR  - https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S209563391830162X?via%3Dihub
UR  - https://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/3244
AB  - In this paper, the assessment of the sensitivity of the soil in the rural area of Čukarica municipality to the processes of degradation is considered. Land areas, especially in the vicinity of large cities, are exposed to numerous processes of degradation: soil erosion, urban and industrial zone expansion at the expense of fertile agricultural soils, activation of landslides and a number of other significant ecological problems. Based on the characteristics of the research area, the MEDALUS (Mediterranean Desertification and Land Use) model was applied, and for the assessment of sensitivity to the processes of degradation the main quality indicators were considered: soil, climate, vegetation and management. For each of the analyzed quality indicators, parameter groups were identified. Each parameter is quantified according to the defined method by giving them a sensitivity coefficient between 1.0 and 2.0. ArcGIS 10.0 has been applied to analyze and prepare layers of quality maps. Subsequently, the geometric mean for all four quality indicators was used to generate the map of environmental sensitivity to degradation. The results obtained show that 41.54% of the study area is classified as critical; 22.34% of the surface as fragile; 8.47% of the areas are potentially endangered and 9.58% not threatened to degradation processes. The results have also shown that MEDALUS model is a functional tool for simulations which support sustainable land management in the areas prone to degradation.
T2  - International Soil and Water Conservation Research
T1  - Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica
DO  - 10.1016/J.ISWCR.2018.12.004
ER  - 

@article{
author = "Momirović, Natalija and Kadović, Ratko and Perović, Veljko and Marjanović, Miloš and Baumgertel, Aleksandar",
year = "2019",
abstract = "In this paper, the assessment of the sensitivity of the soil in the rural area of Čukarica municipality to the processes of degradation is considered. Land areas, especially in the vicinity of large cities, are exposed to numerous processes of degradation: soil erosion, urban and industrial zone expansion at the expense of fertile agricultural soils, activation of landslides and a number of other significant ecological problems. Based on the characteristics of the research area, the MEDALUS (Mediterranean Desertification and Land Use) model was applied, and for the assessment of sensitivity to the processes of degradation the main quality indicators were considered: soil, climate, vegetation and management. For each of the analyzed quality indicators, parameter groups were identified. Each parameter is quantified according to the defined method by giving them a sensitivity coefficient between 1.0 and 2.0. ArcGIS 10.0 has been applied to analyze and prepare layers of quality maps. Subsequently, the geometric mean for all four quality indicators was used to generate the map of environmental sensitivity to degradation. The results obtained show that 41.54% of the study area is classified as critical; 22.34% of the surface as fragile; 8.47% of the areas are potentially endangered and 9.58% not threatened to degradation processes. The results have also shown that MEDALUS model is a functional tool for simulations which support sustainable land management in the areas prone to degradation.",
journal = "International Soil and Water Conservation Research",
title = "Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica",
doi = "10.1016/J.ISWCR.2018.12.004"
}

Momirović, N., Kadović, R., Perović, V., Marjanović, M.,& Baumgertel, A.. (2019). Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica. in International Soil and Water Conservation Research.
https://doi.org/10.1016/J.ISWCR.2018.12.004

Momirović N, Kadović R, Perović V, Marjanović M, Baumgertel A. Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica. in International Soil and Water Conservation Research. 2019;.
doi:10.1016/J.ISWCR.2018.12.004 .

Momirović, Natalija, Kadović, Ratko, Perović, Veljko, Marjanović, Miloš, Baumgertel, Aleksandar, "Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica" in International Soil and Water Conservation Research (2019),
https://doi.org/10.1016/J.ISWCR.2018.12.004 . .

TY  - JOUR
AU  - Perović, Veljko
AU  - Kadović, Ratko
AU  - Đurđević, Vladimir
AU  - Braunović, Sonja
AU  - Čakmak, Dragan
AU  - Mitrović, Miroslava
AU  - Pavlović, Pavle
PY  - 2019
UR  - http://link.springer.com/10.1007/s10113-018-1456-x
UR  - https://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/3241
AB  - Climate change is expected to lead to more vigorous environmental changes, including soil erosion. As a reliable tool for predicting the impact of changes in climate and land use, the InVEST sediment delivery ratio model, integrated with the EBU-POM (Eta Belgrade University-Princeton Ocean Model) regional climate model, was used with the aim of quantifying erosion intensity in the Vranjska Valley region by the end of the twenty-first century. The effect of climate change on spatial and temporal patterns in the Vranjska Valley will lead to a 41.84% reduction in average soil loss by the end of the century when compared to the baseline period. The main reason for this decrease in the soil erosion rate in the second half of the century is a 17.19% fall in the total amount of precipitation, the impact of which will inevitably lead to changes in natural and artificial ecosystems. Furthermore, the results of this study highlight the advantages of an integrated approach, combining the effects of climate change and types of land use, for a better and more realistic estimate of future changes in soil erosion.
T2  - Regional Environmental Change
T1  - Effects of changes in climate and land use on soil erosion: a case study of the Vranjska Valley, Serbia
DO  - 10.1007/s10113-018-1456-x
ER  - 

@article{
author = "Perović, Veljko and Kadović, Ratko and Đurđević, Vladimir and Braunović, Sonja and Čakmak, Dragan and Mitrović, Miroslava and Pavlović, Pavle",
year = "2019",
abstract = "Climate change is expected to lead to more vigorous environmental changes, including soil erosion. As a reliable tool for predicting the impact of changes in climate and land use, the InVEST sediment delivery ratio model, integrated with the EBU-POM (Eta Belgrade University-Princeton Ocean Model) regional climate model, was used with the aim of quantifying erosion intensity in the Vranjska Valley region by the end of the twenty-first century. The effect of climate change on spatial and temporal patterns in the Vranjska Valley will lead to a 41.84% reduction in average soil loss by the end of the century when compared to the baseline period. The main reason for this decrease in the soil erosion rate in the second half of the century is a 17.19% fall in the total amount of precipitation, the impact of which will inevitably lead to changes in natural and artificial ecosystems. Furthermore, the results of this study highlight the advantages of an integrated approach, combining the effects of climate change and types of land use, for a better and more realistic estimate of future changes in soil erosion.",
journal = "Regional Environmental Change",
title = "Effects of changes in climate and land use on soil erosion: a case study of the Vranjska Valley, Serbia",
doi = "10.1007/s10113-018-1456-x"
}

Perović, V., Kadović, R., Đurđević, V., Braunović, S., Čakmak, D., Mitrović, M.,& Pavlović, P.. (2019). Effects of changes in climate and land use on soil erosion: a case study of the Vranjska Valley, Serbia. in Regional Environmental Change.
https://doi.org/10.1007/s10113-018-1456-x

Perović V, Kadović R, Đurđević V, Braunović S, Čakmak D, Mitrović M, Pavlović P. Effects of changes in climate and land use on soil erosion: a case study of the Vranjska Valley, Serbia. in Regional Environmental Change. 2019;.
doi:10.1007/s10113-018-1456-x .

Perović, Veljko, Kadović, Ratko, Đurđević, Vladimir, Braunović, Sonja, Čakmak, Dragan, Mitrović, Miroslava, Pavlović, Pavle, "Effects of changes in climate and land use on soil erosion: a case study of the Vranjska Valley, Serbia" in Regional Environmental Change (2019),
https://doi.org/10.1007/s10113-018-1456-x . .