TY  - JOUR
AU  - Todorović, Slađana
AU  - Perić, Marija
AU  - Nikolić, Biljana
AU  - Mandić, Boris
AU  - Cvetković, Stefana
AU  - Bogdanović, Milica
AU  - Živković, Suzana
PY  - 2023
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/5795
AB  - The aim of this study was to comparatively analyze chemical composition and biological activity of wild- and in vitro grown Rindera umbellata. Explants were cultivated on 0.003–0.3 M sucrose, fructose, or glucose. HPLC-DAD for quantifying rosmarinic (RA) and lithospermic B (LAB) acids and GC-MS/FID for qualitative pyrrolizidine alkaloids (PAs) detection were used. Antioxidant activity (DPPH and ABTS assays) and cytotoxicity (MTT test) were monitored. Identified PAs were 7-angeloyl heliotridane, lindelofine, 7-angeloyl heliotridine, 7-angeloyl-9-(+)-trachelanthylheliotridine, punctanecine, and heliosupine, with higher variability reported in wild-growing samples. Total phenolic contents (TPCs) were comparable in wild-growing and in vitro samples, but total flavonoid (TFC) and RA levels were multifold higher in in vitro samples. Notably, high concentration of LAB was detected in wild-growing roots. Amounts of 0.3 M and 0.1 M of sucrose were optimal for TFC and RA production, while maximal antioxidant activity was monitored in plants grown on 0.3 M sucrose. The MTT test indicated colorectal HT-29 as more sensitive than A549 lung adenocarcinoma and normal MRC-5 cells, showing selective sensitivity to wild-growing and 0.3 M sucrose samples. In conclusion, PAs in vitro, as well as TPC, TFC, RA, and LAB in both growing conditions were detected for the first time in R. umbellata.
PB  - Basel: MDPI
T2  - Horticulturae
T1  - Chemical Characterization, Antioxidant Activity, and Cytotoxity of Wild-Growing and In Vitro Cultivated Rindera umbellata (Waldst. and Kit.) Bunge
IS  - 3
VL  - 9
DO  - 10.3390/horticulturae9030381
SP  - 381
ER  - 

@article{
author = "Todorović, Slađana and Perić, Marija and Nikolić, Biljana and Mandić, Boris and Cvetković, Stefana and Bogdanović, Milica and Živković, Suzana",
year = "2023",
abstract = "The aim of this study was to comparatively analyze chemical composition and biological activity of wild- and in vitro grown Rindera umbellata. Explants were cultivated on 0.003–0.3 M sucrose, fructose, or glucose. HPLC-DAD for quantifying rosmarinic (RA) and lithospermic B (LAB) acids and GC-MS/FID for qualitative pyrrolizidine alkaloids (PAs) detection were used. Antioxidant activity (DPPH and ABTS assays) and cytotoxicity (MTT test) were monitored. Identified PAs were 7-angeloyl heliotridane, lindelofine, 7-angeloyl heliotridine, 7-angeloyl-9-(+)-trachelanthylheliotridine, punctanecine, and heliosupine, with higher variability reported in wild-growing samples. Total phenolic contents (TPCs) were comparable in wild-growing and in vitro samples, but total flavonoid (TFC) and RA levels were multifold higher in in vitro samples. Notably, high concentration of LAB was detected in wild-growing roots. Amounts of 0.3 M and 0.1 M of sucrose were optimal for TFC and RA production, while maximal antioxidant activity was monitored in plants grown on 0.3 M sucrose. The MTT test indicated colorectal HT-29 as more sensitive than A549 lung adenocarcinoma and normal MRC-5 cells, showing selective sensitivity to wild-growing and 0.3 M sucrose samples. In conclusion, PAs in vitro, as well as TPC, TFC, RA, and LAB in both growing conditions were detected for the first time in R. umbellata.",
publisher = "Basel: MDPI",
journal = "Horticulturae",
title = "Chemical Characterization, Antioxidant Activity, and Cytotoxity of Wild-Growing and In Vitro Cultivated Rindera umbellata (Waldst. and Kit.) Bunge",
number = "3",
volume = "9",
doi = "10.3390/horticulturae9030381",
pages = "381"
}

Todorović, S., Perić, M., Nikolić, B., Mandić, B., Cvetković, S., Bogdanović, M.,& Živković, S.. (2023). Chemical Characterization, Antioxidant Activity, and Cytotoxity of Wild-Growing and In Vitro Cultivated Rindera umbellata (Waldst. and Kit.) Bunge. in Horticulturae
Basel: MDPI., 9(3), 381.
https://doi.org/10.3390/horticulturae9030381

Todorović S, Perić M, Nikolić B, Mandić B, Cvetković S, Bogdanović M, Živković S. Chemical Characterization, Antioxidant Activity, and Cytotoxity of Wild-Growing and In Vitro Cultivated Rindera umbellata (Waldst. and Kit.) Bunge. in Horticulturae. 2023;9(3):381.
doi:10.3390/horticulturae9030381 .

Todorović, Slađana, Perić, Marija, Nikolić, Biljana, Mandić, Boris, Cvetković, Stefana, Bogdanović, Milica, Živković, Suzana, "Chemical Characterization, Antioxidant Activity, and Cytotoxity of Wild-Growing and In Vitro Cultivated Rindera umbellata (Waldst. and Kit.) Bunge" in Horticulturae, 9, no. 3 (2023):381,
https://doi.org/10.3390/horticulturae9030381 . .

TY  - JOUR
AU  - Naydenov, Krassimir D.
AU  - Naydenov, Michel K.
AU  - Alexandrov, Alexander
AU  - Gurov, Todor
AU  - Gyuleva, Veselka
AU  - Hinkov, Georgi
AU  - Ivanovska, Sofiya
AU  - Tsarev, Anatoly
AU  - Nikolić, Biljana
AU  - Goudiaby, Venceslas
AU  - Carcaillet, Christopher
AU  - Volosyanchuk, Roman
AU  - Bojović, Srđan
AU  - Vasilevski, Kole
AU  - Matevski, Vlado
AU  - Peruzzi, Lorenzo
AU  - Christou, Andreas
AU  - Paitaridou, Despina
AU  - Goia, Irina
AU  - Kamary, Salim
AU  - Gulcu, Suleyman
AU  - Ture, Cengiz
AU  - Bogunić, Faruk
PY  - 2023
UR  - https://link.springer.com/10.1007/s10342-022-01513-0
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/5460
AB  - Here, from macrophylogeographic mtDNA empirical data, we propose a scenario for the evolution and speciation of two important forest trees, European black pine and Scotch pine, and their multiple subspecies and varieties. Molecular clock simulations revealed that INDEL variability in the Pinus mitochondrial genome is relatively old, i.e., from the Pliocene-Miocene epoch, and related to historical tectonic continental fluctuations rather than to climate change at a large geographic scale. For conservation and management biodiversity program recommendations, special attention is given to the relationships between different speciation models, historical migration patterns, and differences between peripheral and central populations. Species evolution involves the mixing of different speciation modes, and every speciation mode has different effects on different DNA types (e.g., mitochondrial vs. chloroplast vs. nuclear DNA). The misbalance between the contributions of different meta-population census sizes vs. effective population sizes to asymmetric migration patterns is the result of different genotypes (and subphylogenetic lines) responding to selection pressure and adaptive evolution. We propose initial minimal size of conservation unit (between 3 and 5 ha) from central and marginal natural area of distribution for both species in the dynamic management system for practical forest genetic diversity management. The proposed physical sizes were determined by the effective population size, effective radius of seed distribution data, forest density age dynamics, succession pattern, natural selection pressing and species biology [R-17].
T2  - European Journal of Forest Research
T1  - Speciation and historical migration pattern interaction: examples from P. nigra and P. sylvestris phylogeography
IS  - 1
VL  - 142
DO  - 10.1007/s10342-022-01513-0
SP  - 1
EP  - 26
ER  - 

@article{
author = "Naydenov, Krassimir D. and Naydenov, Michel K. and Alexandrov, Alexander and Gurov, Todor and Gyuleva, Veselka and Hinkov, Georgi and Ivanovska, Sofiya and Tsarev, Anatoly and Nikolić, Biljana and Goudiaby, Venceslas and Carcaillet, Christopher and Volosyanchuk, Roman and Bojović, Srđan and Vasilevski, Kole and Matevski, Vlado and Peruzzi, Lorenzo and Christou, Andreas and Paitaridou, Despina and Goia, Irina and Kamary, Salim and Gulcu, Suleyman and Ture, Cengiz and Bogunić, Faruk",
year = "2023",
abstract = "Here, from macrophylogeographic mtDNA empirical data, we propose a scenario for the evolution and speciation of two important forest trees, European black pine and Scotch pine, and their multiple subspecies and varieties. Molecular clock simulations revealed that INDEL variability in the Pinus mitochondrial genome is relatively old, i.e., from the Pliocene-Miocene epoch, and related to historical tectonic continental fluctuations rather than to climate change at a large geographic scale. For conservation and management biodiversity program recommendations, special attention is given to the relationships between different speciation models, historical migration patterns, and differences between peripheral and central populations. Species evolution involves the mixing of different speciation modes, and every speciation mode has different effects on different DNA types (e.g., mitochondrial vs. chloroplast vs. nuclear DNA). The misbalance between the contributions of different meta-population census sizes vs. effective population sizes to asymmetric migration patterns is the result of different genotypes (and subphylogenetic lines) responding to selection pressure and adaptive evolution. We propose initial minimal size of conservation unit (between 3 and 5 ha) from central and marginal natural area of distribution for both species in the dynamic management system for practical forest genetic diversity management. The proposed physical sizes were determined by the effective population size, effective radius of seed distribution data, forest density age dynamics, succession pattern, natural selection pressing and species biology [R-17].",
journal = "European Journal of Forest Research",
title = "Speciation and historical migration pattern interaction: examples from P. nigra and P. sylvestris phylogeography",
number = "1",
volume = "142",
doi = "10.1007/s10342-022-01513-0",
pages = "1-26"
}

Naydenov, K. D., Naydenov, M. K., Alexandrov, A., Gurov, T., Gyuleva, V., Hinkov, G., Ivanovska, S., Tsarev, A., Nikolić, B., Goudiaby, V., Carcaillet, C., Volosyanchuk, R., Bojović, S., Vasilevski, K., Matevski, V., Peruzzi, L., Christou, A., Paitaridou, D., Goia, I., Kamary, S., Gulcu, S., Ture, C.,& Bogunić, F.. (2023). Speciation and historical migration pattern interaction: examples from P. nigra and P. sylvestris phylogeography. in European Journal of Forest Research, 142(1), 1-26.
https://doi.org/10.1007/s10342-022-01513-0

Naydenov KD, Naydenov MK, Alexandrov A, Gurov T, Gyuleva V, Hinkov G, Ivanovska S, Tsarev A, Nikolić B, Goudiaby V, Carcaillet C, Volosyanchuk R, Bojović S, Vasilevski K, Matevski V, Peruzzi L, Christou A, Paitaridou D, Goia I, Kamary S, Gulcu S, Ture C, Bogunić F. Speciation and historical migration pattern interaction: examples from P. nigra and P. sylvestris phylogeography. in European Journal of Forest Research. 2023;142(1):1-26.
doi:10.1007/s10342-022-01513-0 .

Naydenov, Krassimir D., Naydenov, Michel K., Alexandrov, Alexander, Gurov, Todor, Gyuleva, Veselka, Hinkov, Georgi, Ivanovska, Sofiya, Tsarev, Anatoly, Nikolić, Biljana, Goudiaby, Venceslas, Carcaillet, Christopher, Volosyanchuk, Roman, Bojović, Srđan, Vasilevski, Kole, Matevski, Vlado, Peruzzi, Lorenzo, Christou, Andreas, Paitaridou, Despina, Goia, Irina, Kamary, Salim, Gulcu, Suleyman, Ture, Cengiz, Bogunić, Faruk, "Speciation and historical migration pattern interaction: examples from P. nigra and P. sylvestris phylogeography" in European Journal of Forest Research, 142, no. 1 (2023):1-26,
https://doi.org/10.1007/s10342-022-01513-0 . .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Biljana
AU  - Marković, Dejan
AU  - Marković, Tatjana
AU  - Mitić-Ćulafić, Dragana
AU  - Vuletić, Stefana
AU  - Cvetković, Stefana
AU  - Ćirić, Ana
AU  - Marinković, Jelena
PY  - 2022
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/5584
AB  - Mикробиота усне дупље обухвата више стотина/хиљада врста са примарном
функцијом заштите организма од колонизације патогенима. Међутим, ако
осетљиви екосистем усне дупље изађе из равнотеже, услед пада имунитета и/или
пренамножености микроорганизама у биофилму (денталном плаку), развијају се
болести зуба (каријес, инфекције зубне пулпе) или периодонтална обољења, што
чак може угрозити системско здравље. Имајући то у виду, лечење зубних
инфекција је од изузетног значаја, а потреба за развојем нових антимикробних
агенаса/процедура евидентна. Пошто су етарска уља (ЕУ) позната по снажном
антибактеријском/антибиофилм ефекту, фокусирали смо се на истраживање
њихове потенцијалне примене у лечењу инфекција коренских канала зуба. Из
инфицираних канала изоловани су бројни факултативни и стриктни анаероби,1 али
је истраживање усмерено на Enterococcus faecalis, као најчешћег узрочника
перзистентних/рекурентних инфекција. Иако смо антибактеријски ефекат
детектовали за бројна ЕУ, детаљна истраживања су спроведена са уљима Thymus
zygis, Cymbopogon martinii2 и C. citratus3. Адекватна испорука ЕУ у коренски канал
подразумевала је формулацију микро- и наноемулзија. Истраживање је спроведено
in vitro и на моно- (E. faecalis) и мултиспецијском биофилму у каналима
екстрахованих зуба. У случају C. martinii оптимизована је и процедура припреме
ефикасних наноемулзија. Добијени резултати су обећавајући: емулзије ЕУ се
успешно могу користити као допунска терапија инфицираних коренских канала
зуба.
AB  - Mikrobiota usne duplje obuhvata više stotina/hiljada vrsta sa primarnom funkcijom zaštite organizma od kolonizacije patogenima. Međutim, ako osetljivi ekosistem usne duplje izađe iz ravnoteže, usled pada imuniteta i/ili prenamnoženosti mikroorganizama u biofilmu (dentalnom plaku), razvijaju se bolesti zuba (karijes, infekcije zubne pulpe) ili periodontalna oboljenja, što čak može ugroziti sistemsko zdravlje. Imajući to u vidu, lečenje zubnih infekcija je od izuzetnog značaja, a potreba za razvojem novih antimikrobnih agenasa/procedura evidentna. Pošto su etarska ulja (EU) poznata po snažnom antibakterijskom/antibiofilm efektu, fokusirali smo se na istraživanje njihove potencijalne primene u lečenju infekcija korenskih kanala zuba. Iz inficiranih kanala izolovani su brojni fakultativni i striktni anaerobi,1 ali je istraživanje usmereno na Enterococcus faecalis, kao najčešćeg uzročnika perzistentnih/rekurentnih infekcija. Iako smo antibakterijski efekat detektovali za brojna EU, detaljna istraživanja su sprovedena sa uljima Thymus zygis, Cymbopogon martinii2 i C. citratus3. Adekvatna isporuka EU u korenski kanal podrazumevala je formulaciju mikro- i nanoemulzija. Istraživanje je sprovedeno in vitro i na mono- (E. faecalis) i multispecijskom biofilmu u kanalima ekstrahovanih zuba. U slučaju C. martinii optimizovana je i procedura pripreme efikasnih nanoemulzija. Dobijeni rezultati su obećavajući: emulzije EU se uspešno mogu koristiti kao dopunska terapija inficiranih korenskih kanala zuba.
PB  - Belgrade: Serbian Biological Society
C3  - Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia
T1  - Mogućnosti primene antibakterijskog i antibiofilmnog potencijala etarskih ulja u lečenju infekcija zuba
T1  - Могућности примене антибактеријског и антибиофилмног потенцијала етарских уља у лечењу инфекција зуба
SP  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5584
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Biljana and Marković, Dejan and Marković, Tatjana and Mitić-Ćulafić, Dragana and Vuletić, Stefana and Cvetković, Stefana and Ćirić, Ana and Marinković, Jelena",
year = "2022",
abstract = "Mикробиота усне дупље обухвата више стотина/хиљада врста са примарном
функцијом заштите организма од колонизације патогенима. Међутим, ако
осетљиви екосистем усне дупље изађе из равнотеже, услед пада имунитета и/или
пренамножености микроорганизама у биофилму (денталном плаку), развијају се
болести зуба (каријес, инфекције зубне пулпе) или периодонтална обољења, што
чак може угрозити системско здравље. Имајући то у виду, лечење зубних
инфекција је од изузетног значаја, а потреба за развојем нових антимикробних
агенаса/процедура евидентна. Пошто су етарска уља (ЕУ) позната по снажном
антибактеријском/антибиофилм ефекту, фокусирали смо се на истраживање
њихове потенцијалне примене у лечењу инфекција коренских канала зуба. Из
инфицираних канала изоловани су бројни факултативни и стриктни анаероби,1 али
је истраживање усмерено на Enterococcus faecalis, као најчешћег узрочника
перзистентних/рекурентних инфекција. Иако смо антибактеријски ефекат
детектовали за бројна ЕУ, детаљна истраживања су спроведена са уљима Thymus
zygis, Cymbopogon martinii2 и C. citratus3. Адекватна испорука ЕУ у коренски канал
подразумевала је формулацију микро- и наноемулзија. Истраживање је спроведено
in vitro и на моно- (E. faecalis) и мултиспецијском биофилму у каналима
екстрахованих зуба. У случају C. martinii оптимизована је и процедура припреме
ефикасних наноемулзија. Добијени резултати су обећавајући: емулзије ЕУ се
успешно могу користити као допунска терапија инфицираних коренских канала
зуба., Mikrobiota usne duplje obuhvata više stotina/hiljada vrsta sa primarnom funkcijom zaštite organizma od kolonizacije patogenima. Međutim, ako osetljivi ekosistem usne duplje izađe iz ravnoteže, usled pada imuniteta i/ili prenamnoženosti mikroorganizama u biofilmu (dentalnom plaku), razvijaju se bolesti zuba (karijes, infekcije zubne pulpe) ili periodontalna oboljenja, što čak može ugroziti sistemsko zdravlje. Imajući to u vidu, lečenje zubnih infekcija je od izuzetnog značaja, a potreba za razvojem novih antimikrobnih agenasa/procedura evidentna. Pošto su etarska ulja (EU) poznata po snažnom antibakterijskom/antibiofilm efektu, fokusirali smo se na istraživanje njihove potencijalne primene u lečenju infekcija korenskih kanala zuba. Iz inficiranih kanala izolovani su brojni fakultativni i striktni anaerobi,1 ali je istraživanje usmereno na Enterococcus faecalis, kao najčešćeg uzročnika perzistentnih/rekurentnih infekcija. Iako smo antibakterijski efekat detektovali za brojna EU, detaljna istraživanja su sprovedena sa uljima Thymus zygis, Cymbopogon martinii2 i C. citratus3. Adekvatna isporuka EU u korenski kanal podrazumevala je formulaciju mikro- i nanoemulzija. Istraživanje je sprovedeno in vitro i na mono- (E. faecalis) i multispecijskom biofilmu u kanalima ekstrahovanih zuba. U slučaju C. martinii optimizovana je i procedura pripreme efikasnih nanoemulzija. Dobijeni rezultati su obećavajući: emulzije EU se uspešno mogu koristiti kao dopunska terapija inficiranih korenskih kanala zuba.",
publisher = "Belgrade: Serbian Biological Society",
journal = "Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia",
title = "Mogućnosti primene antibakterijskog i antibiofilmnog potencijala etarskih ulja u lečenju infekcija zuba, Могућности примене антибактеријског и антибиофилмног потенцијала етарских уља у лечењу инфекција зуба",
pages = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5584"
}

Nikolić, B., Marković, D., Marković, T., Mitić-Ćulafić, D., Vuletić, S., Cvetković, S., Ćirić, A.,& Marinković, J.. (2022). Mogućnosti primene antibakterijskog i antibiofilmnog potencijala etarskih ulja u lečenju infekcija zuba. in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia
Belgrade: Serbian Biological Society., 4.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5584

Nikolić B, Marković D, Marković T, Mitić-Ćulafić D, Vuletić S, Cvetković S, Ćirić A, Marinković J. Mogućnosti primene antibakterijskog i antibiofilmnog potencijala etarskih ulja u lečenju infekcija zuba. in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia. 2022;:4.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5584 .

Nikolić, Biljana, Marković, Dejan, Marković, Tatjana, Mitić-Ćulafić, Dragana, Vuletić, Stefana, Cvetković, Stefana, Ćirić, Ana, Marinković, Jelena, "Mogućnosti primene antibakterijskog i antibiofilmnog potencijala etarskih ulja u lečenju infekcija zuba" in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia (2022):4,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5584 .

TY  - CONF
AU  - Carević, Tamara
AU  - Ivanov, Marija
AU  - Kostić, Marina
AU  - Nikolić, Biljana
PY  - 2022
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/5334
AB  - Услед све веће учесталости антимикробне резистенције, постоји потреба за
проналаском нових антифунгалних агенаса. Проблем у лечењу инфекција
изазваних врстама рода Candida је високо отпоран биофилм чија отпорност је
последица присуства матрикса богатог егзополисахардима. Испитан је
антифунгални спектар хесперетина, флавоноида присутног у цитрусном воћу,
према различитим сојевима Candida, са посебним освртом на фунгални биофилм,
као и његова токсичност на моделу Artemia salinа и ћелија фибробласта плућа.
Минимална инхибиторна концентрација хесперетина, износи 0,165 mg/mL према
свих осам тестираних сојева. Утицај на инхибицију формирања биофилма је
најизраженији према C. glabrata 4/6/15 (70,4% инхибиције), док је 24 h стар
биофилм C. albicans ATCC 10231 био најподложнији третману хесперетином
(74,41% деструкције). Поред утицаја на спречавање формирања/деструкцију
биофилма хесперетин се показао ефикасним антибиофилм агенсом и способношћу
да умањи продукцију егзополисахарида у матриксу фунгалног биофилма. У тесту
цитотоксичности на испитиваној ћелијској линији, хесперетин је показао
селективну токсичност (IC50 0,340 mg/mL), док се на моделу Artemia salinа
хесперетин показао као нетоксичан, LC50 > 1 mg/mL. Узевши у обзир широк
спектар антифунгалне активности хесперетина и његову нетоксичност, овај
флавоноид поседује потенцијал да се даљим истраживањем додатно испита као
нови антифунгални агенс
AB  - Usled sve veće učestalosti antimikrobne rezistencije, postoji potreba za pronalaskom novih antifungalnih agenasa. Problem u lečenju infekcija izazvanih vrstama roda Candida je visoko otporan biofilm čija otpornost je posledica prisustva matriksa bogatog egzopolisahardima. Ispitan je antifungalni spektar hesperetina, flavonoida prisutnog u citrusnom voću, prema različitim sojevima Candida, sa posebnim osvrtom na fungalni biofilm, kao i njegova toksičnost na modelu Artemia salina i ćelija fibroblasta pluća. Minimalna inhibitorna koncentracija hesperetina, iznosi 0,165 mg/mL prema svih osam testiranih sojeva. Uticaj na inhibiciju formiranja biofilma je najizraženiji prema C. glabrata 4/6/15 (70,4% inhibicije), dok je 24 h star biofilm C. albicans ATCC 10231 bio najpodložniji tretmanu hesperetinom (74,41% destrukcije). Pored uticaja na sprečavanje formiranja/destrukciju biofilma hesperetin se pokazao efikasnim antibiofilm agensom i sposobnošću da umanji produkciju egzopolisaharida u matriksu fungalnog biofilma. U testu citotoksičnosti na ispitivanoj ćelijskoj liniji, hesperetin je pokazao selektivnu toksičnost (IC50 0,340 mg/mL), dok se na modelu Artemia salina hesperetin pokazao kao netoksičan, LC50 > 1 mg/mL. Uzevši u obzir širok spektar antifungalne aktivnosti hesperetina i njegovu netoksičnost, ovaj flavonoid poseduje potencijal da se daljim istraživanjem dodatno ispita kao novi antifungalni agens
PB  - Belgrade: Serbian Biological Society
C3  - Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia
T1  - Antifungalni potencijal i toksičnost hesperetina
T1  - Антифунгални потенцијал и токсичност хесперетина
SP  - 242
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5334
ER  - 

@conference{
author = "Carević, Tamara and Ivanov, Marija and Kostić, Marina and Nikolić, Biljana",
year = "2022",
abstract = "Услед све веће учесталости антимикробне резистенције, постоји потреба за
проналаском нових антифунгалних агенаса. Проблем у лечењу инфекција
изазваних врстама рода Candida је високо отпоран биофилм чија отпорност је
последица присуства матрикса богатог егзополисахардима. Испитан је
антифунгални спектар хесперетина, флавоноида присутног у цитрусном воћу,
према различитим сојевима Candida, са посебним освртом на фунгални биофилм,
као и његова токсичност на моделу Artemia salinа и ћелија фибробласта плућа.
Минимална инхибиторна концентрација хесперетина, износи 0,165 mg/mL према
свих осам тестираних сојева. Утицај на инхибицију формирања биофилма је
најизраженији према C. glabrata 4/6/15 (70,4% инхибиције), док је 24 h стар
биофилм C. albicans ATCC 10231 био најподложнији третману хесперетином
(74,41% деструкције). Поред утицаја на спречавање формирања/деструкцију
биофилма хесперетин се показао ефикасним антибиофилм агенсом и способношћу
да умањи продукцију егзополисахарида у матриксу фунгалног биофилма. У тесту
цитотоксичности на испитиваној ћелијској линији, хесперетин је показао
селективну токсичност (IC50 0,340 mg/mL), док се на моделу Artemia salinа
хесперетин показао као нетоксичан, LC50 > 1 mg/mL. Узевши у обзир широк
спектар антифунгалне активности хесперетина и његову нетоксичност, овај
флавоноид поседује потенцијал да се даљим истраживањем додатно испита као
нови антифунгални агенс, Usled sve veće učestalosti antimikrobne rezistencije, postoji potreba za pronalaskom novih antifungalnih agenasa. Problem u lečenju infekcija izazvanih vrstama roda Candida je visoko otporan biofilm čija otpornost je posledica prisustva matriksa bogatog egzopolisahardima. Ispitan je antifungalni spektar hesperetina, flavonoida prisutnog u citrusnom voću, prema različitim sojevima Candida, sa posebnim osvrtom na fungalni biofilm, kao i njegova toksičnost na modelu Artemia salina i ćelija fibroblasta pluća. Minimalna inhibitorna koncentracija hesperetina, iznosi 0,165 mg/mL prema svih osam testiranih sojeva. Uticaj na inhibiciju formiranja biofilma je najizraženiji prema C. glabrata 4/6/15 (70,4% inhibicije), dok je 24 h star biofilm C. albicans ATCC 10231 bio najpodložniji tretmanu hesperetinom (74,41% destrukcije). Pored uticaja na sprečavanje formiranja/destrukciju biofilma hesperetin se pokazao efikasnim antibiofilm agensom i sposobnošću da umanji produkciju egzopolisaharida u matriksu fungalnog biofilma. U testu citotoksičnosti na ispitivanoj ćelijskoj liniji, hesperetin je pokazao selektivnu toksičnost (IC50 0,340 mg/mL), dok se na modelu Artemia salina hesperetin pokazao kao netoksičan, LC50 > 1 mg/mL. Uzevši u obzir širok spektar antifungalne aktivnosti hesperetina i njegovu netoksičnost, ovaj flavonoid poseduje potencijal da se daljim istraživanjem dodatno ispita kao novi antifungalni agens",
publisher = "Belgrade: Serbian Biological Society",
journal = "Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia",
title = "Antifungalni potencijal i toksičnost hesperetina, Антифунгални потенцијал и токсичност хесперетина",
pages = "242",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5334"
}

Carević, T., Ivanov, M., Kostić, M.,& Nikolić, B.. (2022). Antifungalni potencijal i toksičnost hesperetina. in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia
Belgrade: Serbian Biological Society., 242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5334

Carević T, Ivanov M, Kostić M, Nikolić B. Antifungalni potencijal i toksičnost hesperetina. in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia. 2022;:242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5334 .

Carević, Tamara, Ivanov, Marija, Kostić, Marina, Nikolić, Biljana, "Antifungalni potencijal i toksičnost hesperetina" in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia (2022):242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_5334 .