Приказ основних података о документу

Kvalitativno-kvantitativne promene ihtiofaune u protočnim dunavskim akumulacijama posle izgradnje brana đerdapskih hidrolelektrana

Qualitative and Quantitative Changes in the Ichtyofauna of the Danubian Reservoirs after the Construction of the Iron Gates Hydropower Plants Dams

dc.creatorLenhardt, Mirjana
dc.creatorĐikanović, Vesna
dc.creatorHegediš, Aleksandar
dc.creatorVišnjić-Jeftić, Željka
dc.creatorSkorić, Stefan
dc.creatorSmederevac-Lalić, Marija
dc.creatorPetanović, Radmila
dc.date.accessioned2019-02-26T12:14:24Z
dc.date.available2019-02-26T12:14:24Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.isbn978-86-7025-777-1
dc.identifier.urihttps://www.sanu.ac.rs/ekoloski-i-ekonomski-znacaj-faune-srbije/
dc.identifier.urihttps://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/3271
dc.identifier.urihttp://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=265605388&fmt=11&lani=sc
dc.description.abstractIzgradnjom brana se prekida longitudinalni kontinuitet reke čime se značajno utiče na kvalitativan i kvantitativan sastav ihtiofaune u novonastalim akumulacijama, kao i na sektoru reke nizvodno od brane. Izrazito negativan efekat se ispoljava na populacijama migratornih vrsta riba, gde su posebno ugrožene anadromne vrste koje migriraju iz mora u reke radi mresta. Izgradnja brana, Đerdap I na 943 kilometru Dunava 1970. godine i Đerdap II na 863 kilometru Dunava 1984. godine, je negativno uticala na brojnost populacija vrsta riba iz porodica Acipenseridae (jesetri) i Clupeidae (haringi), koje migriraju iz Crnog mora u Dunav radi mresta. Nakon izgradnje brane Đerdap II u srpskom delu Dunava, mrest ovih vrsta je moguć samo na 17,4 kilometara toka nizvodno od brane do granice sa Bugarskom. Kao posledica pregrađivanja Dunava u komercijalnim izlovima ribara se umesto ekonomski veoma cenjenih jesetarskih vrsta, kao što su moruna (Huso huso), ruska jesetra (Acipenser gueldenstaedtii) i pastruga (Acipenser stellatus), javljaju ekonomski manje cenjene alohtone vrste riba kao što su tolstolobik beli (Hypophthalmichthys molitrix), tolstolobik sivi (Hypophthalmichthys nobilis), beli amur (Ctenopharyngodon idella) i babuška (Carassius gibelio). Iako potamodromna vrsta, koja migrira samo u okviru reka, kečiga (Acipenser ruthenus) takođe pokazuje smanjenje brojnosti populacija posle izgradnje brana, pri čemu su u ulovima zastupljene mlađe uzrasne klase u odnosu na period pre izgradnje brana. Uspor brzine toka Dunava u akumulacijama je omogućio širenje alohtonih vrsta riba. Od ranih sedamdesetih, zabeleženo je širenje predstavnika familije glavoča (Gobiidae ) duž Dunava, uglavnom zahvaljujući izgradnji brana i kanala. Danas su sve jesetarske vrste, osim kečige, označene na Crvenoj listi IUCN kao kritično ugrožene, dok su dve vrste haringi (Alosa immaculata i Alosa tanaica) zaštićene u Srbiji. U cilju zaštite biodiverziteta ihtiofaune na ovom području neophodno je započeti studije za izgradnju ribljih staza na pomenutim branama, što može voditi ka oporavku populacija jesetarskih i drugih migratornih vrsta u ovom delu Dunava, kao i obnavljanju njihovog komercijalnog izlova.sr
dc.publisherSerbian Academy of Sciences and Arts
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/173045/RS//
dc.rightsrestrictedAccess
dc.sourceEkološki i ekonomski značaj faune Srbije: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 17. novembra 2016.
dc.subjectJesetarske vrste
dc.subjectClupeidae
dc.subjectAlohtone vrste riba
dc.subjectGobiidae
dc.subjectKomercijalni ribolov
dc.subjectUgrožene vrste riba
dc.titleKvalitativno-kvantitativne promene ihtiofaune u protočnim dunavskim akumulacijama posle izgradnje brana đerdapskih hidrolelektranasr
dc.titleQualitative and Quantitative Changes in the Ichtyofauna of the Danubian Reservoirs after the Construction of the Iron Gates Hydropower Plants Damsen
dc.typebookPart
dc.rights.licenseARR
dcterms.abstractЂикановић, Весна; Ленхардт, Мирјана; Хегедиш, Aлександар; Смедеревац-Лалић, Марија; Вишњић-Јефтић, Жељка; Скорић, Стефан; Петановић, Радмила; Квалитативно-квантитативне промене ихтиофауне у проточним дунавским акумулацијама после изградње брана ђердапских хидролелектрана; Квалитативно-квантитативне промене ихтиофауне у проточним дунавским акумулацијама после изградње брана ђердапских хидролелектрана;
dc.rights.holder© Serbian Academy of Sciences and Arts
dc.description.otherPetanović R, editor. Ecological and Economic Significance of Fauna of Serbia: proceedings of the scientific meeting held on November, 2016. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts; 2018. p. 143–67. (Scientific meetings; 171. Department of Chemical and Biological Sciences; 12).en
dc.citation.apaLenhardt, M., Đikanović, V., Hegediš, A., Višnjić-Jeftić, Ž., Skorić, S., & Smederevac-Lalić, M. (2018). Kvalitativno-kvantitativne promene ihtiofaune u protočnim dunavskim akumulacijama posle izgradnje brana đerdapskih hidrolelektrana. In R. Petanović (Ed.), Ekološki i ekonomski značaj faune Srbije: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 17. novembra 2016. (pp. 143–167). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.
dc.citation.vancouverLenhardt M, Đikanović V, Hegediš A, Višnjić-Jeftić Ž, Skorić S, Smederevac-Lalić M. Kvalitativno-kvantitativne promene ihtiofaune u protočnim dunavskim akumulacijama posle izgradnje brana đerdapskih hidrolelektrana. In: Petanović R, editor. Ekološki i ekonomski značaj faune Srbije: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 17 novembra 2016. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts; 2018. p. 143–67. (Scientific meetings; 171. Department of Chemical and Biological Sciences; 12).
dc.citation.spage143
dc.citation.spage143
dc.citation.epage167
dc.citation.epage172
dc.type.versionpublishedVersionen
dc.citation.rankM63
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_3271


Документи

ДатотекеВеличинаФорматПреглед

Уз овај запис нема датотека.

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу