TY  - CONF
AU  - Živić, Ivana
AU  - Božanić, Milenka
AU  - Miličić, Dragana
AU  - Marković, Vanja
AU  - Petrović, Ana
AU  - Đuretanović, Simona
AU  - Zorić, Katarina
AU  - Tomović, Jelena
AU  - Ćetković, Aleksandar
AU  - Jović, MIloš
AU  - Gojšina, Vukašin
AU  - Petković, Matija
AU  - Stojanović, Katarina
PY  - 2022
UR  - http://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/6566
AB  - Slatkovodni ekosistemi su, zbog sve izraženijeg antropogenog pritiska (zagađivanje, izgradnja brana i hidroelektrana, regulacija tokova, degradacija staništa, eksploatacija šljunka, klimatske promene...), najugroženiji od svih ekosistema na Zemlji. Navedene aktivnosti imaju nesagledive negativne efekte na akvatične beskičmenjake koji ceo ili deo svog životnog veka provode u vodi. U toku 2021. godine izvršena je procena stepena ugroženosti akvatičnih beskičmenjaka na osnovu IUCN kriterijuma. Uzimajući u obzir samo najugroženije kategorije prema IUCN kriterijumima (CR, EN, VU, NT), 82 vrste vodenih beskičmenjaka u Srbiji je ugroženo i predloženo za Crvenu knjigu akvatičnih beskičmenjaka. Larve i adulti vodenih insekata (35 vrsta) i slatkovodni rakovi (34 vrste) su najugroženiji, a pored njih ugroženo je i 10 puževa, dve školjke i jedna medicinska pijavica. Za 26 vrsta predložen je status kritično ugrožene vrste (CR), 23 su sa statusom ugrožene vrste (EN), ranjivih vrsta (VU) ima 17, dok je 7 vrsta gotovo ugroženo (NT). Pored nabrojanih, za 8 vrsta nema dovoljno podataka o ugroženosti (nedovoljno poznate vrste, DD), a vilinski konjic Leucorrhinia caudalis sa područja Srbije je isčezao (RE). Veliki broj ugroženih vrsta vodenih makroinvertebrata u Srbiji, među kojima su endemiti i stenoendemiti, ukazuje na „alarmantno“ stanje pre svega zbog staništa koja ovi organizmi naseljavaju, te bi zaštita istih svakako bio prioritet. Veoma važno je preduzeti sve mere, kako zakonske tako i naučne, kako navedene ugrožene vrste ne bi u skorijoj budućnosti iščezle sa prostora Srbije. Svakako da bi Crvena knjiga akvatičnih beskičmenjaka trebala da bude polazna osnova za sve aktivnosti, koje mogu da preuzmu nadležne institucije i nevladine organizacije u Srbiji, u cilju zaštite vodenih staništa i ugroženih vrsta vodenih beskičmenjaka.
AB  - Слатководни екосистеми су, због све израженијег антропогеног притиска
(загађивање, изградња брана и хидроелектрана, регулација токова, деградација
станишта, експлоатација шљунка, климатске промене...), најугроженији од свих
екосистема на Земљи. Наведене активности имају несагледиве негативне ефекте на
акватичне бескичмењаке који цео или део свог животног века проводе у води. У
току 2021. године извршена је процена степена угрожености акватичних
бескичмењака на основу IUCN критеријума. Узимајући у обзир само најугроженије
категорије према IUCN критеријумима (CR, EN, VU, NT), 82 врсте водених
бескичмењака у Србији је угроженo и предложено за Црвену књигу акватичних
бескичмењака. Ларве и адулти водених инсеката (35 врста) и слатководни ракови
(34 врсте) су најугроженији, а поред њих угрожено је и 10 пужева, две шкољке и
једна медицинска пијавица. За 26 врста предложен је статус критично угрожене
врсте (CR), 23 су са статусом угрожене врсте (EN), рањивих врста (VU) има 17, док
је 7 врста готово угрожено (NT). Поред набројаних, за 8 врста нема довољно
података о угрожености (недовољно познате врсте, DD), а вилински коњиц
Leucorrhinia caudalis са подручја Србије је исчезао (RE). Велики број угрожених
врста водених макроинвертебрата у Србији, међу којима су ендемити и
стеноендемити, указује на „алармантно“ стање пре свега због станишта која ови
организми насељавају, те би заштита истих свакако био приоритет. Веома важно је
предузети све мере, како законске тако и научне, како наведене угрожене врсте не
би у скоријој будућности ишчезле са простора Србије. Свакако да би Црвена књига
акватичних бескичмењака требала да буде полазна основа за све активности, које
могу да преузму надлежне институције и невладине организације у Србији, у циљу
заштите водених станишта и угрожених врста водених бескичмењака.
PB  - Belgrade: Serbian Biological Society
C3  - Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia
T1  - Akvatični beskičmenjaci – ugroženi taksoni Srbije
T1  - Акватични бескичмењаци – угрожени таксони Србије
SP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6566
ER  - 

@conference{
author = "Živić, Ivana and Božanić, Milenka and Miličić, Dragana and Marković, Vanja and Petrović, Ana and Đuretanović, Simona and Zorić, Katarina and Tomović, Jelena and Ćetković, Aleksandar and Jović, MIloš and Gojšina, Vukašin and Petković, Matija and Stojanović, Katarina",
year = "2022",
abstract = "Slatkovodni ekosistemi su, zbog sve izraženijeg antropogenog pritiska (zagađivanje, izgradnja brana i hidroelektrana, regulacija tokova, degradacija staništa, eksploatacija šljunka, klimatske promene...), najugroženiji od svih ekosistema na Zemlji. Navedene aktivnosti imaju nesagledive negativne efekte na akvatične beskičmenjake koji ceo ili deo svog životnog veka provode u vodi. U toku 2021. godine izvršena je procena stepena ugroženosti akvatičnih beskičmenjaka na osnovu IUCN kriterijuma. Uzimajući u obzir samo najugroženije kategorije prema IUCN kriterijumima (CR, EN, VU, NT), 82 vrste vodenih beskičmenjaka u Srbiji je ugroženo i predloženo za Crvenu knjigu akvatičnih beskičmenjaka. Larve i adulti vodenih insekata (35 vrsta) i slatkovodni rakovi (34 vrste) su najugroženiji, a pored njih ugroženo je i 10 puževa, dve školjke i jedna medicinska pijavica. Za 26 vrsta predložen je status kritično ugrožene vrste (CR), 23 su sa statusom ugrožene vrste (EN), ranjivih vrsta (VU) ima 17, dok je 7 vrsta gotovo ugroženo (NT). Pored nabrojanih, za 8 vrsta nema dovoljno podataka o ugroženosti (nedovoljno poznate vrste, DD), a vilinski konjic Leucorrhinia caudalis sa područja Srbije je isčezao (RE). Veliki broj ugroženih vrsta vodenih makroinvertebrata u Srbiji, među kojima su endemiti i stenoendemiti, ukazuje na „alarmantno“ stanje pre svega zbog staništa koja ovi organizmi naseljavaju, te bi zaštita istih svakako bio prioritet. Veoma važno je preduzeti sve mere, kako zakonske tako i naučne, kako navedene ugrožene vrste ne bi u skorijoj budućnosti iščezle sa prostora Srbije. Svakako da bi Crvena knjiga akvatičnih beskičmenjaka trebala da bude polazna osnova za sve aktivnosti, koje mogu da preuzmu nadležne institucije i nevladine organizacije u Srbiji, u cilju zaštite vodenih staništa i ugroženih vrsta vodenih beskičmenjaka., Слатководни екосистеми су, због све израженијег антропогеног притиска
(загађивање, изградња брана и хидроелектрана, регулација токова, деградација
станишта, експлоатација шљунка, климатске промене...), најугроженији од свих
екосистема на Земљи. Наведене активности имају несагледиве негативне ефекте на
акватичне бескичмењаке који цео или део свог животног века проводе у води. У
току 2021. године извршена је процена степена угрожености акватичних
бескичмењака на основу IUCN критеријума. Узимајући у обзир само најугроженије
категорије према IUCN критеријумима (CR, EN, VU, NT), 82 врсте водених
бескичмењака у Србији је угроженo и предложено за Црвену књигу акватичних
бескичмењака. Ларве и адулти водених инсеката (35 врста) и слатководни ракови
(34 врсте) су најугроженији, а поред њих угрожено је и 10 пужева, две шкољке и
једна медицинска пијавица. За 26 врста предложен је статус критично угрожене
врсте (CR), 23 су са статусом угрожене врсте (EN), рањивих врста (VU) има 17, док
је 7 врста готово угрожено (NT). Поред набројаних, за 8 врста нема довољно
података о угрожености (недовољно познате врсте, DD), а вилински коњиц
Leucorrhinia caudalis са подручја Србије је исчезао (RE). Велики број угрожених
врста водених макроинвертебрата у Србији, међу којима су ендемити и
стеноендемити, указује на „алармантно“ стање пре свега због станишта која ови
организми насељавају, те би заштита истих свакако био приоритет. Веома важно је
предузети све мере, како законске тако и научне, како наведене угрожене врсте не
би у скоријој будућности ишчезле са простора Србије. Свакако да би Црвена књига
акватичних бескичмењака требала да буде полазна основа за све активности, које
могу да преузму надлежне институције и невладине организације у Србији, у циљу
заштите водених станишта и угрожених врста водених бескичмењака.",
publisher = "Belgrade: Serbian Biological Society",
journal = "Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia",
title = "Akvatični beskičmenjaci – ugroženi taksoni Srbije, Акватични бескичмењаци – угрожени таксони Србије",
pages = "173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6566"
}

Živić, I., Božanić, M., Miličić, D., Marković, V., Petrović, A., Đuretanović, S., Zorić, K., Tomović, J., Ćetković, A., Jović, M., Gojšina, V., Petković, M.,& Stojanović, K.. (2022). Akvatični beskičmenjaci – ugroženi taksoni Srbije. in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia
Belgrade: Serbian Biological Society., 173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6566

Živić I, Božanić M, Miličić D, Marković V, Petrović A, Đuretanović S, Zorić K, Tomović J, Ćetković A, Jović M, Gojšina V, Petković M, Stojanović K. Akvatični beskičmenjaci – ugroženi taksoni Srbije. in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia. 2022;:173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6566 .

Živić, Ivana, Božanić, Milenka, Miličić, Dragana, Marković, Vanja, Petrović, Ana, Đuretanović, Simona, Zorić, Katarina, Tomović, Jelena, Ćetković, Aleksandar, Jović, MIloš, Gojšina, Vukašin, Petković, Matija, Stojanović, Katarina, "Akvatični beskičmenjaci – ugroženi taksoni Srbije" in Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije: Osnovna i primenjena istraživanja: Metodika nastave; 2022 Sep 21-25; Zlatibor, Serbia (2022):173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ibiss_6566 .

TY  - JOUR
AU  - Vesović, Nikola
AU  - Ćurčić, Srećko
AU  - Vujisić, Ljubodrag
AU  - Nenadić, Marija
AU  - Krstić, Gordana
AU  - Perić Mataruga, Vesna
AU  - Milosavljević, Slobodan
AU  - Antić, Dragan
AU  - Mandić, Boris
AU  - Petković, Matija
AU  - Vučković, Ivan
AU  - Marković, Đorđe
AU  - Vrbica, Maja
AU  - Ćurčić, Božidar
AU  - Makarov, Slobodan
PY  - 2015
UR  - https://radar.ibiss.bg.ac.rs/handle/123456789/1947
AB  - Three adult cave-dwelling ground beetle species were induced to
   discharge secretions of their pygidial glands into vials.
   Dichloromethane extraction was used to obtain the secretions. In total,
   42 compounds were identified by GC/MS analysis. Pheggomisetes ninae
   contained 32 glandular compounds, Laemostenus (Pristonychus) punctatus
   13, whereas Duvalius (Paraduvalius) milutini had nine compounds.
   Caproic, oleic, palmitic, and stearic acids were present in the samples
   of all analyzed species. Undecane was predominant in the extract of L.
   punctatus. Palmitic acid was the major component in the secretion of D.
   milutini. Finally, the most abundant compounds in P. ninae secretion
   were heptacosene and nonacosadienes. Herein, we present the first data
   on the identification of pygidial gland secretion components in both
   troglophilous and troglobite cave-dwelling ground beetles. Some
   compounds are reported for the first time in the secretions of ground
   beetles and other higher or lower taxa. The adaptation to underground
   life has not led to a reduction or changes in the chemical defense
   mechanism in the analyzed troglophilous and troglobitic Platyninae and
   Trechinae taxa.
PB  - Springer New York LLC
T2  - Journal of Chemical Ecology
T1  - Molecular Diversity of Compounds from Pygidial Gland Secretions of
 Cave-Dwelling Ground Beetles: The First Evidence
IS  - 6
VL  - 41
DO  - 10.1007/s10886-015-0593-7
SP  - 533
EP  - 539
ER  - 

@article{
author = "Vesović, Nikola and Ćurčić, Srećko and Vujisić, Ljubodrag and Nenadić, Marija and Krstić, Gordana and Perić Mataruga, Vesna and Milosavljević, Slobodan and Antić, Dragan and Mandić, Boris and Petković, Matija and Vučković, Ivan and Marković, Đorđe and Vrbica, Maja and Ćurčić, Božidar and Makarov, Slobodan",
year = "2015",
abstract = "Three adult cave-dwelling ground beetle species were induced to
   discharge secretions of their pygidial glands into vials.
   Dichloromethane extraction was used to obtain the secretions. In total,
   42 compounds were identified by GC/MS analysis. Pheggomisetes ninae
   contained 32 glandular compounds, Laemostenus (Pristonychus) punctatus
   13, whereas Duvalius (Paraduvalius) milutini had nine compounds.
   Caproic, oleic, palmitic, and stearic acids were present in the samples
   of all analyzed species. Undecane was predominant in the extract of L.
   punctatus. Palmitic acid was the major component in the secretion of D.
   milutini. Finally, the most abundant compounds in P. ninae secretion
   were heptacosene and nonacosadienes. Herein, we present the first data
   on the identification of pygidial gland secretion components in both
   troglophilous and troglobite cave-dwelling ground beetles. Some
   compounds are reported for the first time in the secretions of ground
   beetles and other higher or lower taxa. The adaptation to underground
   life has not led to a reduction or changes in the chemical defense
   mechanism in the analyzed troglophilous and troglobitic Platyninae and
   Trechinae taxa.",
publisher = "Springer New York LLC",
journal = "Journal of Chemical Ecology",
title = "Molecular Diversity of Compounds from Pygidial Gland Secretions of
 Cave-Dwelling Ground Beetles: The First Evidence",
number = "6",
volume = "41",
doi = "10.1007/s10886-015-0593-7",
pages = "533-539"
}

Vesović, N., Ćurčić, S., Vujisić, L., Nenadić, M., Krstić, G., Perić Mataruga, V., Milosavljević, S., Antić, D., Mandić, B., Petković, M., Vučković, I., Marković, Đ., Vrbica, M., Ćurčić, B.,& Makarov, S.. (2015). Molecular Diversity of Compounds from Pygidial Gland Secretions of
 Cave-Dwelling Ground Beetles: The First Evidence. in Journal of Chemical Ecology
Springer New York LLC., 41(6), 533-539.
https://doi.org/10.1007/s10886-015-0593-7

Vesović N, Ćurčić S, Vujisić L, Nenadić M, Krstić G, Perić Mataruga V, Milosavljević S, Antić D, Mandić B, Petković M, Vučković I, Marković Đ, Vrbica M, Ćurčić B, Makarov S. Molecular Diversity of Compounds from Pygidial Gland Secretions of
 Cave-Dwelling Ground Beetles: The First Evidence. in Journal of Chemical Ecology. 2015;41(6):533-539.
doi:10.1007/s10886-015-0593-7 .

Vesović, Nikola, Ćurčić, Srećko, Vujisić, Ljubodrag, Nenadić, Marija, Krstić, Gordana, Perić Mataruga, Vesna, Milosavljević, Slobodan, Antić, Dragan, Mandić, Boris, Petković, Matija, Vučković, Ivan, Marković, Đorđe, Vrbica, Maja, Ćurčić, Božidar, Makarov, Slobodan, "Molecular Diversity of Compounds from Pygidial Gland Secretions of
 Cave-Dwelling Ground Beetles: The First Evidence" in Journal of Chemical Ecology, 41, no. 6 (2015):533-539,
https://doi.org/10.1007/s10886-015-0593-7 . .